Истраживачи су, можда, коначно схватили шта је то довело до њиховог изумирања: полни односи, а не рат и дивље звери.
Према генетским подацима, две врсте су се први пут сусреле када је Homo sapiens почео да излази из Африке пре око 250.000 година. Разлог изумирања неандерталаца није била борба или дивље животиње које сз их ловиле, већ секс. И то с разумним човеком. Наиме, најновији научни рад, који је објављен у часопису PaleoAnthropology, указује на вероватоћу укрштања неандерталаца с нашим прецима (Homo sapiens–има), што је довело до изумирања првих.
„Наше знање о интеракцији Homo sapiens–а и неандерталаца постало је сложеније у последњих неколико година, али су још ретке научне расправе о томе како је дошло до укрштања између група”, рекао је професор Kрис Стринџер, вођа истраживања у Музеју за еволуцију људи. „Предлажемо да је ово понашање могло да доведе до изумирања неандерталаца, да су се редовно размножавали са Homo sapiens–ом, што је могло да нагриза њихову популацију док нису нестали.” Док су фосили неандерталаца пронађени широм Европе и Азије, преци наше врсте еволуирали су у Африци, пре око 600.000 година. Истраживачи верују да је бивша група провела око 400.000 година развијајући се у својем окружењу. Према генетским подацима, две врсте су се први пут сусреле када је Homo sapiens почео да одлази из Африке пре око 250.000 година.
(EPA)
„Без знања о томе како су тачно неандерталци изгледали или како се понашали, можемо само да нагађамо шта би Homo sapiens мислио о својим рођацима”, објаснио је Стринџер. „Језичке разлике би вероватно биле веће него што бисмо могли да замислимо, с обзиром на временску дубину раздвајања, и биле би много веће од оних између било којег модерног језика.” Дакле, како су се две групе споразумевале? Неандерталци су имали истакнути гребен обрва који је могао да се користи за споразумевање. Али, вероватно је да су код наших предака ови сигнали изгубљени. Према неким студијама, „смањени избочине обрва омогућиле су Homo sapiens–у да се уместо тога окрене обрвама да би пренео низ суптилнијих, привремених сигнала”. Без обзира на то како су комуницирали, њихови сусрети су довели до размножавања. Kако се то догодило остаје мистерија.
Да ли је укрштање било успешно или не зависи од пара за размножавање. Нема доказа о генетици Homo sapiens-а у геномима касних неандерталаца од пре 40-60.000 година. Иако знамо да се наша врста укрштала са неандерталцима, гени које данас имамо у себи нису резултат интеракција које је Homo sapiens одржао када су напустили Африку. Још једно занимљиво откриће – недостатак митохондријалне ДНK, који се наслеђује преко женки, указује на доказе да су се само мужјаци неандерталца и женке Homo sapiens-а могли парити. „Не знамо да ли је очигледан једносмерни ток гена зато што се једноставно није дешавао, да се размножавање одвијало, али је било неуспешно, или су неандерталски геноми које имамо нерепрезентативни. Kако се више неандерталских генома секвенцира, требало би да будемо у могућности да видимо да ли је било која нуклеусна ДНK из Homo sapiens-а пренета неандерталцима и да покажемо да ли је ова идеја тачна или не”, додао је Стринџер.
(EPA/Federico)
Докази сугеришу да су лозе неандерталаца и Homo sapiens-а почеле да се разилазе пре око 600.000 година, еволуирајући углавном одвојено у Евроазији и Африци након тог времена. Пре око 60.000 година Homo sapiens је започео значајну сеобу из Африке која би довела до скоро глобалне дистрибуције пре 10.000 година. Међутим, недавна истраживања о фосилима из пећине Апидима (Грчка) сугеришу да је дошло до ранијег ширења наше врсте која је стигла у Европу пре више од 200.000 година, што је у складу са подацима из древне ДНK који указују на проток гена између раног Homo neanderthalensis-a и Homo лозе sapiens-a у временском распону каснијег средњег плеистоцена.
Додатна проширења распона Homo sapiens-а сугерисана су из западноазијских доказа пре 100.000 година, и из Kине, Суматре и Аустралије пре датума од 60.000 година. До недавно, било је неколико других знакова присуства Homo sapiens-а у Европи пре експанзије Ауригнациана која је почела пре око 41.000 година. Међутим, нови подаци указују на то да је било пре-Ауригнациан расејања које је потенцијално поставило популацију Homo sapiens-а уз бок сталним неандерталцима. Док се неке од ових популација могу повезати са каснијим евроазијцима, друге изгледа да представљају сада изумрле линије Homo sapiens-а. Сада је познато из све већег броја генетских података да је ова коегзистенција H. neanderthalensis-а и H. sapiens-а била у складу праћена нападима укрштања између две врсте. Овде се сугерише да је наставак апсорпције неандерталаца у групе Homo sapiens могао бити један од фактора који су довели до смрти неандерталаца, преноси Interesting Engineering.
(Б92)
