Иако Kина увози релативно мало из Сједињених Држава, она у овом трговинском рату има више расположивог оружја од свог противника.
Проф. др Џанг Ђун
Баш када је трговински споразум између Сједињених Држава и Kине био на видику, преговарачи су вратили на почетак. Непосредан разлог за прекид преговора било је инсистирање Kине на знатно измењеном нацрту споразума који, према администрацији америчког председника Доналда Трампа, није у складу са претходно договореним условима. Али главни узрок кинеских промена у нацрту – разлог који стоји иза њиховог оклевања да се удовољи америчким захтевима – лежи у фундаментално погрешној процени Трампове администрације.
Једноставно речено, САД су прецениле своју снагу. Споразум који је Kина изменила би обавезао кинеску страну да донесе неке законске измене које су захтевале САД, а сам споразум је испреговаран усред агресивне америчке кампање против кинеског телекомуникационог гиганта „Хуавеја. Та кампања је подразумавала увршћење те компаније на америчку трговинску црну листу – што би прекинуло њено снабдевање критичним технологијама – и притискање савезника да и они изолују компанију.
Далекосежне последице
Иако ће овакви поступци без икакве сумње нашкодити „Хуавеју”, компанија ће врло вероватно надокнадити своје губитке успостављањем чврстих веза са другим брзо растућим кинеским технолошким компанијама. За остатак света, међутим, напади Трампове администрације на „Хуавеј” – и на Kину генерално – имаће далекосежне последице.
Kина је исувише дубоко укорењена у глобалним ланцима снабдевања да би тек тако нестала. Изопштавање водећег светског индустријског произвођача – са тржиштем од 1,4 милијарди потрошача – озбиљно ће пореметити глобалне ланце вредности (ланац вредности је скуп активности које компанија која послује у одређеној индустрији обавља како би испоручила производ или услугу; прим. прев.) и бацити сенку на читаву светску економију.
Погрешне процене Трампове администрације су можда делимично настале због брзоплетости, у нади да ће забележити победу уочи председничких избора наредне године. Али Сједињене Државе су, такође, убеђене да су у предности над Kином, која наводно има слабе адуте јер зазире од тешког приземљења своје економије. Али ствари не стоје тако.
Иако Kина увози релативно мало из САД,
она у овом трговинском рату има више
расположивог оружја од свог противника.
Осим директног вршења одмазде кроз царине на пољопривредне производе и комерцијалне авионе, она би могла да пооштри контролу капитала, да се реши свог џиновског удела у америчким дужничким обвезницама или да вештачки обори вредност своје валуте. (Талас повратне девалвације других светских валута који би био изазван последњом опцијом дестабилизовао би амерички долар и међународне монетарне институције).
Зграда берзе у Шенжену
Међутим, Kина је до сада показала приличну уздржаност. Примера ради, упркос недавној депресијацији женминбија (кинеске валуте која се често изједначава са јуаном; прим. прев.) у односу на амерички долар, Народна банка Kине је изразила намеру да одржи стабилност девизног курса. Чак и ако је продубљивање тензија са Сједињеним Државама око трговине и технологије примора да предузме неке краткорочне мере одмазде, Kина ће вероватно наставити да буде уздржана и у догледној будућности.
Разлог је једноставан: умерени приступ служи дугорочним интересима Kине, и директно (кроз подржавање континуираног економског раста и развоја, очување социјалне стабилности и заштиту државног интегритета) и индиректно (кроз избегавање нових скупих поремећаја на глобалном тржишту). Иронично, то ће такође приморати Kину да се посвети темељним структурним реформама које захтевају САД.
Далеко од неизбежног
Трговински рат је указао на ризике које са собом носи отворена економија. Али уместо да остатку света залупи врата, Kина покушава да заштити глобалну економску стабилност. Kинески лидери не верују да ће се тренд капиталистички вођене глобализације – од које Kина има највише користи али којој све више и сама доприноси – ускоро преокренути.
С обзиром да Америка, према мишљењу
Kине, остаје водећи светски заступник
слободног тржишта као модела према
којем се креће Kина, њена одступања од
ортодоксног слободног тржишта и њене
злоупотребе државне моћи могли би
потрести саме темеље америчке економије
и угрозити њене институције.
Нема сумње, Kина и САД ће највероватније бити све више међусобно отуђене. Kина ће развити сопствене кључне технологије како би окончала своју зависност од САД и ојачати стратешке секторе који ће покренути њен економски развој.
Међутим, такав технолошки напредак на кинеској страни ће захтевати да држава спроведе структурне реформе. Она ће нарочито морати да заштити права интелектуалне својине и да успостави ефикасније тржиште капитала како би подстакла основна научна истраживања, технолошке иновације и предузетништво.
Препознајући улогу тржишта капитала
у промовисању технолошких иновација,
Kина ће, крајем овог месеца, отворити
Одбор за научне и технолошке иновациј
на Шангајској берзи.
То не значи да ће Kина затворити врата за трговинске преговоре. Напротив, америчко-кинески трговински односи имају своје структурне неравнотеже, које је Kина спремна да исправи. Али, уместо да дозволи Трамповој администрацији да је натера на унилатерално повећање увоза – што би био приступ који је наиван и непромишљен – Kина ће инсистирати на фазном решавању проблема. Свет би требало да подржи овај метод, а нарочито би Вашингтон требало да олабави ограничења на извоз у Kину и поздрави кинеске инвестиције у САД.
За многе, Kина и САД изгледају као да упадају у „Тукидидову замку”, самоиспуњујуће пророчанство у којем хегемон, плашећи се изазивача, улази у рат за глобалну доминацију. Међутим, чак и ако се економски окршај између ове две земље настави, овај исход је далеко од неизбежног.
Си Ђинпинг и Доналд Трамп
Недостатак узајамног политичког поверења није спречио САД и Kину да се укључе у обострано корисну трговинску сарадњу у протеклих 40 година, нити је омео недавни успон у кулутрној, образовној и другим разменама. У време када се две државе суочавају са многим заједничким изазовима – укључујући климатске промене, нуклеарне претње, тероризам, сиромаштво и нестабилност финансијског тржишта – остаје нам само да се надамо да ће америчка администрација још једном показати визију и мудрост неопходну за обнову такве сарадње са Kином.
(Извор Нови Стандард)
Илустрације (Project Syndicate)
