Научници одгонетнули тајну порекла мистериозних дијаманата.
Хексагонални дијаманти, као и обични, направљени су од угљеника, али су њихови атоми распоређени у хексагоналну структуру, а не у кубичну. Природно се не појављују на Земљи, а откривени су у четири метеорита у северозападној Африци. „То је стварно узбудљиво, јер је било неких људи на терену који су сумњали да ли уопште постоји овај материјал”, каже Алан Салек са Универзитета RMIT у Мелборну који је био дeо тима што их је пронашао.
Шестоугаони дијаманти први су пут пријављени у метеоритима у САД и Индији шездесетих година прошлог века. Међутим, претходно откривени кристали били су толико мали, величине само нанометра, да је било тешко потврдити да ли су доиста хексагонални. У потрази за већим кристалима, Салек и колеге употребили су снажан електронски микроскоп да завире у 18 узорака метеорита. Један је био из Аустралије, а остали из северозападне Африке.
Пронашли су шестоугаоне дијаманте у четири афричка метеорита, с неким кристалима величине до микрометра, око 1.000 пута већим од претходних открића. То је омогућило тиму да потврди необичну хексагоналну структуру, а студија у вези с тим објављена је у научном часопису Proceedings of the National Academy of Sciences. „То је важно откриће јер сада имамо веће кристале, можемо добити бољу идеју о томе како су настали и можда поновити тај процес у лабораторији”, објашњава Салек.
На темељу хемијског састава метеорита који су их донели на Земљу, чини се да су шестерокутни дијаманти настали унутар патуљастих планета, сматра Енди Томкинс са Универзитета Монаш у Мелбурну, који је руководио истраживањем. Анализа тима сугерише да су кристали настали реакцијом између графита, који се састоји од атома угљеника сложених у слојеве, и суперкритичне текућине водоника, метана, кисеоника и сумпорних хемикалија које су вероватно настале када се астероид забио у патуљасту планету и разбио у делиће који су на крају пали на Земљу. „Kада се планета распала, било је као да сте скинули поклопац с боце кока-коле – ослободио је притисак и тај пад притиска у комбинацији с високим температурама довео је до ослобађања ове суперкритичне течности”, додаје Томкинс.
То је слично процесу којим се обични дијаманти израђују у лабораторијима, загревањем графита гасовима попут водоника и метана, што указује да би се с неколико промена умјесто тога могао произвести шестоугаони дијамант, закључује Салек. Предвиђа се да су хексагонални дијаманти око 60 посто тврђи од обичних на темељу њихове структуре, а додатна тврдоћа могла ни имати важну индустријску примену ако би се могли направити синтетички. На пример, могли би се потенцијално користити за израду ултратврдих листова тестере или других делова машина.
(Зимо)
