Научници су у великој студији, која је за 20 година обухватила око 1.000 учесника, да део речени део исхране знатно смањује ризик оболевања од више врста канцера, од којих су неке врло опасне јер се обично касно откривају и тешко лече.
Резистентни скроб је врста скроба који је због високог састава амилозе отпоран на разградњу у танком цриву. Због тога несварен доспева до дебелог црева, где се ферментацијом разграђује до кратколанчаних масних киселина и постаје храна добрим бактеријама, повећава бактеријску масу и подстиче развој бактерија које производе бутират што има превентивни и терапеутски потенцијал за сузбијање упалом посредованог улцерозног колитиса (UC) и рака. Резистентни скроб има сличне физиолошке учинке као дијетална влакна, понаша се као благи лаксатив и сматра се пребиотиком.
Пребиотици су једињења – влакна и природни шећери – који пробиотицима служе као храна. Примери су леблебија, црни и бели лук. Пробиотици су живе бактерије којих има у одређеним намирницама или додацима храни. Поменимо разне врсте јогурта, кефира и ферментирану соју.
Резистентни скроб је угљенокохидрат који се може наћи у бројним намирницама, а такође се додаје у храну као суплемент у виду прашка. Намирнице које га садрже су следеће: зоб, кувани и охлађени пиринач, пасуљ, грашак и друге махунарке, скроб сировог кромпира, скуван и охлађен кромпир, благо зелене банане и кувана и охлађена тестенина. Истраживачи сматрају да су резултати ове студије толико импресивни да требати спровести нова истраживања да би се они потврдили. „Открили смо да резистентни скроб смањује низ карцинома за више од 60 посто. Учинак је био најочитији у горњем дијелу црева”, рекао је руководилац истраживања, нутрициониста Џон Мадерс са Универзитета Њукастл у Великој Британији. Рак горњег дела пробавног система, иначе, укључује рак једњака, желуца и гуштераче.
Према студији објављеној у часопису Cancer Prevention Research, двоструко слепо испитивање названо CAPP2 спроведено је између 1999. и 2005. године и укључивало је групу од 918 људи са стањем познатим као Линчов синдром. То је једна јод најчешћих генетских предиспозиција за рак за које се данас зна – процењује се да отприлике једна од 300 особа има ген за то. Особе које су наследиле гене за Линчов синдром имају знатно повећан ризик за развој колоректалног рака, а и рака желуца, ендометрија, јајника, гуштераче, простате, мокраћног тракта, бубрега, жучних канала, танког црева и мозга.
Учесници истраживања били су насумично распоређени у једну од две групе, од којих је једна добијала резистентни скроб, а друга плацебо прашак налик резистентном скробу, с тим да нико није знао што добија. Тако су 463 особе добијале дневну дозу од 30 грама резистентног скроба две године, што је отприлике једнако једењу једне не сасвим зреле банане дневно. Других 455 особа с Линчовим синдромом свакодневно је узимало плацебо.
Обе групе су праћене 10 година, а резултати су показали да је у другој која је добијала плацебо забележен 21 нови случај рака горњег система за варење, док је у подједнако великој првој која је узимала прави резистентни скроб било само 5 нових случајева рака, што представља видно смањење. Научни тим тренутно води ново истраживање на исту тему које је названо CAPP3, а укључено је више од 1.800 људи.
Препоручени унос резистентног скроба за одрасле је око 30 грама дневно, колико су конзумирали испитаници у студији. Најбољи начин да се он унесе у тело јесте правилна храном богатом резистентним скробом.
Аутори у студији истичу две важне чињеницe, односно ограничења. Прва је да је истраживање спроведено само међу људима који имају Линчов синдром, што значи да није могуће закључити какав би заштитни учинак имао резистентни скроб на опћу популацију. Друга је да резистентни скроб није имао никакво мерљиво заштитно дејство на рак дебелог црева, већ само на неколоректалне туморе пробавног тракта. То је изненадило ауторе јер су очекивали да би учинак резистентног скроба требало бити највећи управо тамо где се он ферментише и разграђује.
Kоначно, треба напоменути да постоје истраживања која показују да се уношењем превеликих количина влакана суплемената постиже контраефекат, односно да се може повећати ризик хепатоцелуларног карцинома. Препоручени унос резистентног скроба за одрасле је око 30 грама дневно, колико су конзумирали испитаници у студији. Најбољи начин да се он унесе у тело јесте правилна храном богатом резистентним скробом.
У том контексту занимљиво је друго истраживање, у којем су испитани превентивни учинци аспирина на развој тумора. Наиме, исти тим је још 2020. објавио резултате који су показали да аспирин смањује ризик од рака дебелог црева код пацијената с Линчовим синдромом за око 50 одсто. „Пацијенти с Линчовим синдромом високо су ризични јер имају већу вероватност да ће им се развити рак, па је откриће да аспирин може смањити ризик од рака дебелог црева, а резистентни скроб за половицу других врста рака од виталне важности”, истакао је генетичар сер Џон Бернс са Универзитета Њукастл који је, такође, учствовао у поменутој у студији.
„На темељу нашег испитивања, NICE (Национални институт за здравље и негу Велике Британије) сада препоручује аспирин за људе с високим генетским ризиком од рака; добробити су јасне – аспирин и резистентни шкроб делују”, поручио је овај научник.
(Индекс)
