Земљина магнетосфера – подручје у којем доминира Земљино магнетско поље – слаби тoком обртања полова. Процењује се да је Земљино магнетско поље током Лашамповог догађаја имало јачину од само шест одсто данашњег.
Последња промена магнетских полова Земље највероватније се догодила пре 42.000 година, и тада је могла бити узроком великог изумирања сисара и неандерталаца, показала је нова анализа прстенова фосилизиваног дрвећа. Налази студије, представљени у часопису Science, указују на то да би окретање магнетских полова, када би се поново догодило, било разорно – омогућило би појачано зрачење из свемира и развој екстремних временских услова.
Северни јури ка Сибиру
Земљино магнетско поље протеже се у свемир и највише је концентрисано на Северном и Јужном полу. Но полови не мирују. Они се крећу и повремено преокрећу. Северни пол данас се не налази онде где је некад био. Године 1900. био је у Kанади, а столеће касније близу Гренланда. У протеклих 18 година јурио је на исток око 40 километара годишње, а тренутно се креће према Сибиру.
Kад магнетско поље ослаби, космички зраци улазе у атмосферу и трансформишу атоме угљеника у радиоактивни облик C-14. Мерећи количину C-14 у сваком прстену фосилизираног стабла каури, тим је тачно датирао Лашампов догађај.
Процењује се да се магнетски полови окрећу сваких 200.000 до 300.000 година, но за сада још нема довољно научних увида о учинку тог догађаја на нашу планету.
Анализа годова на стаблима
У новој студији Алан Купер из музеја Јужне Аустралије у Аделејду и колеге идентификовали су најтачнији тренутак у историји у којем се догодило последње преокретање полова Земљиног магнетског поља, које се назива Лашампов догађај (Laschamp event). Тим је проценио да се оно догодило пре 41.560 до 41.050 година и да је обрнуто стање трајало мање од 1.000 година.
До ове процене тим је дошао на темељу анализе радиоактивног угљеника у прстеновима древног, фосилизованог стабла четинара каури (Agathis australis), сачуваног у мочварама северног Новог Зеланда. „Дрво је живело тачно кроз Лашампов догађај, а ми смо користили промене у радиоактивном угљенику C-14 у атмосфери да бисмо тачно открили када се магнетско поље урушило”, рекао је Купер за New Scientist.
Земљина магнетосфера – подручје у којем доминира Земљино магнетско поље – слаби тoком обртања полова. Куперов тим процењује да је Земљино магнетско поље током Лашамповог догађаја имало јачину од само шест одсто данашњег.
Штити од штетног зрачења
Познато је да магнетосфера штити живот на Земљи од различитих зрачења високих фреквенција, тзв. јонизујућег зрачења, и од космичких зрака. Kад магнетско поље ослаби, космички зраци улазе у атмосферу и трансформишу атоме угљеника у радиоактивни облик C-14. Мерећи количину C-14 у сваком прстену фосилизираног стабла каури, тим је тачно датирао Лашампов догађај.
„Ове екстремне промене могле су узроковати или барем придонети изумирању, укључујући великих сисара у Аустралији и неандерталаца у Европи”.
У следећем кораку научници су помоћу моделирања покушали утврдити подударају ли се неке кључне климатске промене с Лашамповим догађајем да би испитали могуће климатске ефекте обрата полова. Резултат је био потврдан – ослабљено магнетско поље омогућило је да више космичких зрака из свемира и јонизујућег зрачења из Сунчевих бакљи дође до Земље и промени климатске услове.
„Оно оштећује озонски омотач, па до Земље долазе велике количине ултраљубичастог зрачења”, каже Купер. То је могло проузроковати екстремне временске услове, укључујући муње, високе температуре и много сунчеве светлости – на што су се организми можда тешко могли прилагодити.
„Ове екстремне промене могле су узроковати или барем придонети изумирању, укључујући великих сисара у Аустралији и неандерталаца у Европи”, каже Пола Ример са Краљевског универзитета Белфаст, која није била укључена у истраживање. Мегафауна широм Аустралије и Тасманије – праисторијски дивовски сисари који су постојали у касном плеистоцену – и неандерталци у Европи изумрли су отприлике у исто време када се догодио преокрет магнетских полова, пре 42.000 година.
Но, стручњаци истичу да лутање северног магнетског пола које се бележи посљедњих стотинак година не значи нужно да би се обрат могао догодити у скорој будућности. „То не мора нужно значити да ће се обрат поновити, но када би се догодио, било би то апсолутно катастрофално”, рекао је Алан Купер.
(Извор Индекс)
На ком степену развоја је пре 42000 година, када се догодила промена полова, био човек од којег потиче савремени човек, у односу на неандерталца? Како је он успео да преживи? Разумљив би био однос Савремени човек – завистан од свеколике потпоре којом је окружен – и човека ловца/сакупљача пре 42000 година. Сва предност би била на страни ловца/сакупљача. Али неандерталац није имао софистицирано окружење чијим нестанком би нестао и он. Разлози за његов нестанак би требали тражити и на многим другим странама.