То је први град у свету у којем својеврсни акваријуми прерађују угљен-диоксид и производе кисеоник као замену за два-три дрвета.
Српски научници из Института за мултидисцплинарна истраживања направили су револуционарне искораке са микроалгама. Већ су узгојили прве алге са којима ће спустити светску цену биодизела. А са новим открићем, који је добио признање Уједињених нација, из алги ће правити и кисеоник за загађене градове и оне који оскудевају у природном зеленилу.
„Ово имитира парк и имате практично исти ефекат, а посебно је згодно за затворене просторе”.
Смедерево је град који ће први у свету продисати на алге јер ће њихови травњаци добити фото-биореакторе. То су својеврсни акваријуми који прерађују угљен-диоксид и производе кисеоник као замену за два-три дрвета.
„Предност овог система захтева јако малу површину. Значи стопа тог система је само три квадратна метра, а ефикасност му је на нивоу 400 квадратних метра травњака. Ово имитира парк и имате практично исти ефекат, а посебно је згодно за те затворене просторе”, објашњава др Иван Спасојевић, директор пројекта у Институту за мултидисциплинарна истраживања. За само пола године направили су нову лабораторију и успели да првом соју алги из којих ће добијати биодизел, убрзају раст и угоје их 20 одсто.
„Оне могу да произведу више масти самим тим више липида, самим тим више горива, што би снизило цену горива на тржишту и до 20 посто. Ми сада радимо са једним сојем, њега смо завршили, имамо у оптицају још седам”, додаје Мима Романовић, студент докторских студија са Хемијског факултета у Београду.
„То је врста која изузетно брзо расте, њу смо успели да убрзамо, па очекујемо боље резултате са оним које спорије расту и тако праве више масти које нам требају за биогориво”, каже Спасојевић. „Прошли смо прве неке експерименте, иницијалне, који показују за сада добре резултате. Односно, сама идеја пројекта показује да може да заживи”, сматра др Марина Станић, научни сарадник у Институту за мултидисциплинарна истраживања.
Пројекат производње биодизела из алге намењен је комерцијалној употреби, финасира се из НАТО програма „Наука за мир и безбедност” са 400 хиљада евра.
(Извор РТС)
