Међународни тим истраживача објавио је у часопису „Нејчер астрономи” да је снимио светлост звезде девет милијарди светлосних година удаљене од Земље, што је најдаље до сада оптичко опажање оваквог небеског тела. У јединственом подухвату коришћени су свемирски телескоп „Хабл” и космичка појава која се зове „гравитационо сочиво”
Девет милијарди светлосних година значи да је светлост отпочела своје путовање до нас пре најмање девет милијарди година. Поређења ради, наш космос је стар око 13,8 милијарди година.
Сјај звезде је сувише слаб да би се непосредно уочио да није „гравитационог сочива”, галаксија испред које су га, попут обичне леће, на путу до свемирског телескопа појачале. Наиме, звезде удаљене више од 100 милиона светлосних година обично је немогуће опазити, али је откриће плавог супеџина, названог Икар, било могуће зато што је његова одсјај увећао 2.000 пута!
„Гравитациона лећа” у стању је да сјај веома далеких звезда појача до 50 пута, а у овом случају је још једна срећна околност ишла астрономима на руку: за додатно појачање сјаја заслужна је друга звезда која је пролазила тачно испред Икара.
