Visoki vertikalni stubovi doskova obloženi hemijskom smolom bi s mnogo većim učinkom izvlačili ugljen-dioksid iz vazduha i skladištili ugljenik
Dva veka sagorevanja fosilnih goriva u atmosferu su doveli više ugljen-dioksida (CO2), gasa s jakim efektom staklene bašte, nego što priroda može da ukloni. Kako se ugljen-dioksid nakuplja, on zadržava višak toplote blizu površine Zemlje, izazivajući globalno zagrevanje.Sada ima toliko CO2 u atmosferi da većina scenarija pokazuje da samo okončanje emisija neće biti dovoljno za stabilizaciju klime – čovečanstvo će takođe morati da ukloni CO2 iz vazduha.
Pionir u izvlačenju i skladištenju ugljen-dioksida, profesor Klaus Lakner sa Univerziteta Arizona, izneo je zanimljiv predlog –mehanička stabla koja bi s mnogo većim učinkom izvlačila ugljen-dioksid iz vazduha i skladištila ugljenik, prenosi portal Conversation. „To su visoki vertikalni stubovi diskova obloženih hemijskom smolom, prečnika oko 2,5 metra, s diskovima udaljenim oko pet santimetra. Kako vazduh struji, površine diskova apsorbuju CO2. Posle 20 minuta, diskovi su puni i tonu u bure ispod. Šaljemo vodu i paru da otpustimo CO2 u zatvoreno okruženje, i sada imamo mešavinu vodene pare i CO2 niskog pritiska. Možemo povratiti većinu toplote koja je ušla u zagrevanje kutije, tako da je količina energije potrebna za zagrevanje prilično mala”, objasnio je Lakner.
Korišćenjem vlage možemo izbeći oko polovinu potrošnje energije i koristiti obnovljivu energiju za ostatak. Ovo zahteva vodu i suv vazduh, tako da neće svuda biti idealno, ali postoje i druge metode, ističe on.Za svoj izum mehaničkih stabala, hvatača CO2, Lakner je od američkog Ministarstva za energetiku dobio 2,5 miliona dolara u julu 2021. godine. U to vreme Lakner je planirao da izgradi tri farme mehaničkih stabala, koje bi izvlačile oko 1.000 tona CO2 dnevno. U intervjuu je otkrio kako bi prva od tih farmi u pogon mogla da se pusti već u aprilu ove godine.
Ono što Laknerovo rešenje čini drugačijim od drugih je činjenica da koristi manje energije i fokusira se na skladištenje ugljenika.Naime, kako je sam istaknuo, bolje i stabilnije skladištenje ugljenika je ključno, jer bi u protivnom u budućnosti mogli imati još veći problem, ako loše skladišteni ugljenik pobegne u atmosferu.„Mogle bi proći i decenije ili dve da se nova tehnologija prihvati, ali ako tome pridodamo i ekonomsku komponentu, prihvatanje će ići brže”, istakso je dr Klaus Lakner.
(Izvor Sputnjik)
