Високи вертикални стубови доскова обложени хемијском смолом би с много већим учинком извлачили угљен-диоксид из ваздуха и складиштили угљеник
Два века сагоревања фосилних горива у атмосферу су довели више угљен-диоксида (CO2), гаса с јаким ефектом стаклене баште, него што природа може да уклони. Како се угљен-диоксид накупља, он задржава вишак топлоте близу површине Земље, изазивајући глобално загревање. Сада има толико CO2 у атмосфери да већина сценарија показује да само окончање емисија неће бити довољно за стабилизацију климе – човечанство ће такође морати да уклони CO2 из ваздуха.
Пионир у извлачењу и складиштењу угљен-диоксида, професор Клаус Лакнер са Универзитета Аризона, изнео је занимљив предлог –механичка стабла која би с много већим учинком извлачила угљен-диоксид из ваздуха и складиштила угљеник, преноси портал Conversation. „То су високи вертикални стубови дискова обложених хемијском смолом, пречника око 2,5 метра, с дисковима удаљеним око пет сантиметра. Како ваздух струји, површине дискова апсорбују CO2. После 20 минута, дискови су пуни и тону у буре испод. Шаљемо воду и пару да отпустимо CO2 у затворено окружење, и сада имамо мешавину водене паре и CO2 ниског притиска. Можемо повратити већину топлоте која је ушла у загревање кутије, тако да је количина енергије потребна за загревање прилично мала”, објаснио је Лакнер.
Коришћењем влаге можемо избећи око половину потрошње енергије и користити обновљиву енергију за остатак. Ово захтева воду и сув ваздух, тако да неће свуда бити идеално, али постоје и друге методе, истиче он. За свој изум механичких стабала, хватача CO2, Лакнер је од америчког Министарства за енергетику добио 2,5 милиона долара у јулу 2021. године. У то време Лакнер је планирао да изгради три фарме механичких стабала, које би извлачиле око 1.000 тона CO2 дневно. У интервјуу је открио како би прва од тих фарми у погон могла да се пусти већ у априлу ове године.
Оно што Лакнерово решење чини другачијим од других је чињеница да користи мање енергије и фокусира се на складиштење угљеника. Наиме, како је сам истакнуо, боље и стабилније складиштење угљеника је кључно, јер би у противном у будућности могли имати још већи проблем, ако лоше складиштени угљеник побегне у атмосферу. „Могле би проћи и деценије или две да се нова технологија прихвати, али ако томе придодамо и економску компоненту, прихватање ће ићи брже”, истаксо је др Клаус Лакнер.
(Извор Спутњик)
