И наравно, постоји апликација за то. У чланку који је недавно објављен у једном часопису наводи се да МИТ истражује како би људи могли да решавају проблеме док спавају.
Експериментални поступак изгледа овако: На вечерњим сеансама, учесници су покушавали да реше неколико загонетки, а свака је била упарена са различитом музичком темом. Кад су испитаници отишли на спавање, пуштали смо им неке од споменутих музичких тема. Ујутру, учесници су поново покушали да реше исте загонетке које нису успели да реше претходне ноћи. Били смо одушевљени кад смо открили да су учесници решили више загонетки чију смо им музичку тему пуштали преко ноћи док су спавали.
МИТ, такође, постиже одличан напредак у развоју нове технологије која ће омогућити надгледање процеса спавања код куће заједно са апликацијама које представљају циљане сигнале за поновно активирање меморије.
Када сам први пут прочитао причу, помислио сам: „Хеј, ово је баш супер”, јер и сам имам обичај да дремнем после подне да бих повратио снагу и наставио да радим. Међутим, ускоро ми је пало на памет да је то савршен пример технологије која може, и која ће бити злоупотребљена.
Током протекле три деценије видели смо како компаније постају све наметљивије и како све више инсистирају да се радно време продужи.
Очекује се да радници на многим радним местима проведу (како препоручује Илон Маск) од 80 до 120 сати на послу сваке недеље и да буду доступни сваког дана током цела двадесет четири сата. Једини део наших живота који је остао светиња је време које смо провели спавајући, мада се очекивало да и тај временски период буде што краћи. Дакле, устајемо пре изласка сунца поносни на своју значку коју смо добили за корпоративну посвећеност.
Дакле, колико ће времена проћи док агресивне корпоративне културе не почну да инсистирају на томе да ћете чак и када спавате решавати проблеме, покретати иновације и бити продуктивнији? Рећи ћу вам колико: типична микросекунда у Силицијумској долини. Већ је сасвим лоше што се од нас очекује да одговарамо на мејлове, бавимо се питањима купаца и радимо свакакве послове кад, наводно, проводимо слободно време са породицом и пријатељима, али ускоро ће од нас очекивати да будемо продуктивни чак и док спавамо у кревету.
Током последњих пет деценија слушали смо ствари као што су „воли свој посао и нећеш радити ниједан дан свог живота” и „ако се у суботу не појавиш на послу, не труди се да се појавиш ни у у недељу” (савршен пример за радно место „шалим се, не шалим се”). Немојте ме погрешно схватити. Сигуран сам да су истраживачи МИТ-а сасвим добронамерни, али, такође, сигуран сам да не размишљају о нежељеним последицама технологије коју развијају. Ипак, морамо да будемо свесни да тако стварамо дистопију на радном месту кад сваки пут уведемо по једну нову (и језиву) апликацију.
Лепо сањајте!
(Извор РАФ)
