Претпоставља се да су трилобити испуштали јајашца и сперму кроз гениталне поре негде на глави, налик данашњим рачићима у облику потковице.
Изумрли троделни зглавкари налик морским рачићима, трилобити, преовлађивали су у палеозоику, врхунац достигли у камбрију, а ишчезли у перму. Били су, просеку, велики од четири до десет сантиметара. Али палеонтолози су до сада пронашли мало доказа како су се ови бескичмењаци размножавали.
Можда су се размножавали
сношајем (копулација), што је
голицава, мало подржана замисао.
Проучавајући остатке (фосили) узорка Triarthrus eatoni, истраживачи су приметили нешто мешто необично чудно поред главе: збирка малих (око 200 микрометара широки), округлих предмета (у светло плавој боји). Установили су да су то, у ствари, јајашца, први пут уочена. Склопови су изузетно добро очувани, и јајашца и егзоскелети ископани су с рудом сулфида гвожђа, званог пирит.
Извађени су из стена које обухватају велики део североисточне САД и потичу из ордовицијума (пре око 485 милиона до 444 милиона година). Постављање јајашца је веома упечатљиво, написали су истраживачи извештавају за мартовско издање часописа „Геологија”. Претпоставља се да су трилобити испуштали јајашца и сперму кроз гениталне поре негде на глави, налик данашњим рачићима у облику потковице.
Један од могућих разлога за редак налаз може бити
понашање у оплодњи, прилично несвакидашње у царству трилобита. Имајући у виду да су нагињали
суровој средини, с мало кисеоника, више су пазили своја јајашца од осталих врста трилобита. Али, бележе аутори, можда су се размножавали сношајем (копулација), што је голицава, мало подржана замисао, јер су понекад налажени у гроздовима, један другоме на глави.
Уместо тога, трилобити су се, највероватније, мрестили и, у ствари, такво гомилање више подсећа на потковичасте рачиће, који се пењу један на другог надмећући се да оплоде ослобођена јајашца.
