Како мушке полне ћелије закон акције и реакције.
Машући својим бичоликим реповима, људски сперматозоиди крећу се кроз вискозну течност противећи се Трећем закону кретања Исака Њутна. Научник и математичар Кента Ишимото са Универзитета у Кјотоу је са сарадницима истраживао нереципрочне интеракције сперматозоида и других микроскопских биолошких пливач и то са циљем да схвати како клизе кроз супстанце које би, у теорији, морале да пружају отпор током њиховог кретања.
Када је конципирао законе о кретању 1686. године, Исак Њутн је покушао да објасни однос између тела и предмета и сила које делују на њих. Трећи закон, односно закон акције и реакције, укратко би се могао свести на – за сваку акцију постоји једнака и супротна реакција. Закон на једноставан начин приказује симетрију у природи која настаје када две супротстављене силе делују једна на другу. Међутим, природа је често хаотична и не понашају се сви физички системи по овим симетријама. Један од примера такозване нереципрочне интеракције јесу сперматозоиди и када се крећу кроз течност.
Ишимото и колеге су анализирали експерименталне податке на људским сперматозоидима, који пливају помоћу савитљиве флагеле што штрчи из тела, мења облик и тако покреће ћелију. Високовискозне течности уобичајено расипају енергију флагелума и требало би да спрече сперматозоид да се кроз њих уопште креће. Упркос томе, еластични бич ипак успева да покреће ћелије без изазивања реакције од окружења кроз које се креће.
Јапански истраживачи су утврдили да репови сперматозоида поседују чудну еластичност, која им омогућава да се без губљења много енергије крећу кроз течност. Међутим, способност те еластичности није у потпуности објаснила како таласасти покрети флагеле покрећу ћелију. Научници су онда направили модел да би објаснили унутрашњу механику бича. Њихови закључци би могли да помогну у дизајнирању будућих уређаја и малих робота који би се кретали имитирањем модела.
(Илустрација Pixabay)
(РТС)
