Zemljin kosmički pratilac postoji, verovatno, 40 miliona godina duže.
Proučavajući iznova Mesečevu prašinu koju je, pre više od pola veka, prikupila misija „Apolo 17”, naučnici su došli do novih informacija o nastanku jedinog Zemljinog prirodnog satelita.Obasjavao je dinosauruse, inspirisao najveće pesnike, a istraživali su ga neustrašivi astronauti. Međutim, uprkos njegovom prisustvu kroz vekove, vreme nastanka Meseca ostalo je do danas predmet rasprave.Sada istraživači kažu da imaju odgovor i navode da je Zemljin satelit 40 miliona godina stariji nego što se ranije mislilo.
Oko sto miliona godina nakon nastanka Sunčevog sistema, kada su se planete već formirale, smatra se da je telo veličine Marsa udarilo u Zemlju, otkinulo veliku količinu materije od koje je nastao Mesec.
Naučnici su do svog otkrića došli proučavajući kristale u lunarnoj prašini koja je doneta 1972. godine u okviru misije „Apolo 17” – poslednji put kada su astronauti kročili na Mesec.„Neverovatno je imati dokaz da je komad stene koji držite najstariji deo Meseca koji smo do sada pronašli. To je uporište za mnoga pitanja o Zemlji. Kada znate koliko je nešto staro, možete bolje razumeti šta se dešavalo u njegovoj istoriji”, rekla je dr Dženika Grir sa Univerziteta u Glazgovu, glavni autor studije.
Lunarno vozilo
Oko sto miliona godina nakon nastanka Sunčevog sistema, kada su se planete već formirale, smatra se da je telo veličine Marsa udarilo u Zemlju, otkinulo veliku količinu materije od koje je na kraju nastao Mesec. Ogromna energija udara uslovila je da površina Meseca u početku bude rastopljena, ali kako se okean Lunarne magme hladio, postajao je sve čvršći.Ono što je najvažnije, smatra se da su kristali, ispitani tokom nove studije, nastajali tokom ovog procesa hlađenja, što znači da njihov sastav nudi istraživačima priliku da ispitaju njihovu starost, a time i starost samog Meseca.
Međutim, određivanje takvih vremenskih okvira bilo je teško. Neki naučni radovi na uzorcima donetim sa Meseca zajedno sa modeliranjem sugerišu da je Zemljin satelit star oko 4,42 milijarde godina, ali nedavna istraživanja kristala ukazuju na to da bi mogao biti čak i stariji.Istraživači kažu da nove analitičke tehnike potvrđuju da su kristali formirani ranije.
Naučnici sugerišu da bi uzorci kristala koji dovode do zaključka o tome da je Mesec mlađi, mogli bi da budu svedeni na pad nivoa olova u materiji nakon kristalizacije, što bi moglo da ugrozi preciznost datiranja.
Pristup poznat kao tomografija atomskom sondom uključuje korišćenje lasera za isparavanje atoma iz kristala. Tomografija atomskom sondom (Atom probe tomography) je moćna mikroskopska tehnika koja pruža detaljne trodimenzionalne mape rasporeda atoma na nivou nano čestica.Tehnikom se može otkriti masa atoma i izmeriti udeo različitih tipova atoma uranijuma i olova – poznatih kao izotopi. Pošto se uranijum tokom vremena radioaktivnim raspadom pretvara u olovo, ova proporcija može otkriti koliko su kristali stari.
Rezultat je, objašnjava tim u časopisu Geochemical Perspectives Letters, da su kristali, a samim tim i naš prirodni satelit, stari najmanje 4,46 milijardi godina.„Ovo pomera starost prve sačuvane Lunarne kore za oko 40 miliona godina i pozicionira nastanak Meseca na minimum 110 miliona godina nakon formiranja Sunčevog sistema”, navodi stručni tim.Naučnici sugerišu da bi uzorci kristala koji dovode do zaključka o tome da je Mesec mlađi, mogli bi da budu svedeni na pad nivoa olova u materiji nakon kristalizacije, što bi moglo da ugrozi preciznost datiranja.
Dr Roman Tartes sa Univerziteta u Mančesteru, koji nije bio uključen u istraživanje, pozdravio je studiju.„Ovo ukazuje na to da je Mesec star najmanje 4,46 milijardi godina, što je u suprotnosti sa nekim nedavnim teorijama o formiranju mladog Meseca”, rekao je dr Tartes.Otkriće, kako kaže, sugeriše da se ogroman udar u Zemlju od kojeg je nastao Mesec verovatno dogodio nekoliko desetina miliona godina pre te tačke.Međutim, dr Tartes je primetio da studija pretpostavlja da se nalazi iz uzoraka misije „Apolo 17” odnose na ceo Mesec, što možda nije slučaj.
„Ovo naglašava važnost dopremanja dodatnih uzoraka iz različitih regiona Meseca kroz buduće misije. Studija takođe ilustruje veliku korist od pravilnog odabira uzoraka”,naglasio je Tartes dodajući da i više od 50 godina nakon što su uzorci dopremljeni na Zemlju, naučnici na osnovu njih dolaze do ključnih otkrića o Mesecu i unutrašnjem Sunčevom sistemu jer tehnologija nastavlja da se razvija.
(RTS)
