Otkriveni su pravilni oblici koji govore u prilog vanzemaljskom poreklu.
Na Crvenoj planeti i ranije su nađene neke hemikalije koje su mogle igrati ključnu ulogu u nastanku života. Misija Mars Science Laboratory rovera Curiosity (NASA), koji je sleteo 2012. godine, pronašla je tragove organskih materijala u uzorcima tla i stena.Oni uključuju jedinjenja sastavljena od ugljdenika, vodonika i drugih elemenata koji često ulaze u sastav organskih jedinjenja, no nisu bili dovoljni da se jednoznačno potvrdi postojanje bioloških molekula. Istraživanja su, takođe, pokazala da je planeta imala vodu, odnosno reke, jezera i mora.
Otkriće je uzbudljivo jer pruža prvi jasan dokaz postojanja smene vlažno-suvih razdoblja nalik na godišnja doba na ranom Marsu.
Novo proučavanje, predstavljeno u časopisu Nature, otišlo je korak dalje – pokazalo je da je na Zemljinom susedu postojao mehanizam vrlo važan za nastanak i razvoj života – ciklus smene vlažnih i sušnih razdoblja.Naime, rover je pronašao je pravilne napukline u drevnom marsovskom blatu koje su nastale tokom dugih ciklusa smenjivanja vlažnih i suvih uslova. One imaju karakterističan šestougaoni oblik, što ukazuje na to da su se navedeni ciklusi u tom području, nazvanom Pontours, ponavljali u dugom razdoblju.Ovo otkriće je uzbudljivo jer pruža prvi jasan dokaz postojanja smene vlažno-suvih razdoblja nalik na godišnja doba na ranom Marsu. „Ove pukotine od blata nastaju kada se vlažno-suvi uslovi ponavljaju – možda sezonski”, rekao je glavni autor naučnog rada Vilijam Rapen iz francuskog Institute de Recherche en Astrophysique et Planétologie.
Naučnici nisu sigurni kako je život započeo na Zemlji, no prema jednoj teorija upravo su takvi ciklusi na kopnu pomogli u stvaranju složenih hemijskih gradivnih blokova potrebnih za mikrobski život.Rover se postupno penje sedimentnim slojevima planine Šarp, visoke oko pet kilometara, u krateru Gejl. Na tom putu 2021. godine otkrio je pukotine u blatu nakon bušenja uzoraka iz kamena u prilaznoj zoni između sloja bogatog glinom i višeg sloja obogaćenog slanim mineralima sulfatima. Dok se glinasti minerali obično formiraju u vodi, sulfati se formiraju kada se voda isušuje. Minerali pu različitim područjima kratera odražavaju različita razdoblja u njegovoj istoriji.
Autori studije u uvodu pišu da Mars ima dobro očuvane sedimentne zapise stare milijardama godina zato što već dugo nema tektonskih aktivnosti kakve postoje na Zemlji.Nadalje, ističu da je evaporitski basen Gejl, budući da smenjivanje mokro-suvih razdoblja mogu podstaći prebiotičku polimerizaciju, mogao bi biti pogodan za hemijsku evoluciju koja je mogla dovesti do nastanka i razvoja života.
„Zabeleženi poligonalni obrasci fizički su i vremenski povezani s prelazom iz smektitnih glina u slojeve koji sadrže sulfate, što je globalno rasprostranjena tranzicija minerala. Ovo ukazuje na to da se u prelazu razdoblja Noaha u Hesper(pre 3,8–3,6 milijardi godina) možda održao klimatski režim sličan Zemljinom, a i površinska okruženja pogodna za prebiotičku evoluciju”, opisuju autori. Sredine podložne ciklusima vlage i suše smatraju se pogodni, a možda i neophodnima za tzv. prebiotsku khemijsku evoluciju koja je prethodila evoluciji života. Zbog isušivanja aktivnost vode se smanjuje, a koncentracija otopljivih sastojaka u preostaloj tekućini povećava, što podstiče povećanje stope reakcija, posebno za reakcije višeg reda.
„Na primer, reakcije koje stvaraju nukleotide iz njihovih sastavnih nukleobaza (riboza i fosfata) stvaraju vodu i stoga im pogoduju niske aktivnosti vode. No, najvažnije je da reakcije polimerizacije potrebne za razvoj od nukleotida do RNK ili DNK i od aminokiselina do proteina, zahtevaju dehidracijske korake za koje je pokazano da ih olakšavaju mokro-suvi ciklusi.
Isto tako, dioktahedralni smektitni minerali, to jest nabubreli glinoviti minerali, slični prisutnima u krateru Gejl i rasprostranjeni na Marsu u okruženjima koja se tumače kao staništa, sposobni su da čvrsto adsorbuju nukleotide katjonskom izmenom na bazalnim površinama i stoga se smatra da pogoduju koncentraciji i polimerizaciji organskih spojeva. U pogodnim sredinama uslovma Darvinove poslovične „tople male lokve”mogle su poticati reakcije za polimerizaciju makromolekula i kontinuiranim ciklusima vlage i suše povećati verovatnoću hemijske evolucije ka postanku života”, objanjava se u studiji.
Istražena prelazna zona pruža zapis o razdoblju u kojem su dugi, suvi periodi postali prevlađujući, pa su se jezera i reke koje su nekada ispunjavale krater počele povlačiti. Kako se blato isušuje, ono se skuplja i puca u napukline u obliku slova T, što je rover anije otkrio na lokaciji nazvanoj Old Soaker, grupi pukotina u blatu niže na planini Šarp. Ta jdinjenj dokaz su da se blato iz Old Soaker-a formiralo i isušilo jednom.
No, ponavljajuća izlaganja vodi i suši koja su stvorila blato Pontoursa uzrokovala su da se napukline u obliku slova T omekšaju i poprime oblik slova Y, da bi naposletku formirale šestougaoni uzorak. Šestougane napukline u prelaznoj zoni nastavile su se formirati čak i nakon što je povrh njih položen novi sediment, što ukazuje na to da su vlažno-suvi uslovi trajali tokom dugog razdoblja. Roverov precizni laserski instrument ChemCam potvrdio je da duž rubova pukotina postoji tvrda kora sulfata, što nije previše iznenađujuće s obzirom na blizinu sulfatne oblasti.Ovo otkriće pruža nove nalaze koji podupiru teoriju da je Mars mogao biti pogodan za život mikroba.Iako još nema definitivog dokaza postojanja života na Marsu, nova otkrića pružaju uzbudljive nove tragove koji bi mogli pomoći u rešavanju te zagonetke.
(Indes)
