Posle analize ovog hemijskog elementa na Jupiterovom mesecu Evropa, rezultati idu u prilog vanzemaljskog života.
Dva najnovija istraživanja ukazuju na to da ugljen-dioksid otkriven na Jupiterovom mesecu Evropa dolazi iz ogromnog oleana smeštenog ispod njegove ledene površine. Ovo otkriće povećava verovatnoću da se u toj vodi skriva tajanstveni oblik vanzemaljskog života. Naime, naučnici već neko vrieme smatraju da se ispod površine Evrope nalazi ogromno vodeno prostranstvo, no bilo je teško utvrditi ima li hemijskih elemenata potrebnih za nastanak života kakav poznajemo.
Ustanovili su da se najviše ugljen-dioksidanalazi na području širokom 1.800 kilometara, zvanom Tara Regio, gde je najviše terena s neravnim grebenima i pukotinama.
Na površini Jupiterovog pratioca je ranije uočen ugljen-dioksid, hemijsko jedinjenje koje je jedan od ključnih gradivnih blokova života, no bilo je upitno dolazi li on iz okeana ili iz nekog drugog izvora. Da bi odgovorili na ovo važno pitanje, naučnici su pomoću podataka iz spektrometra na svemirskom teleskopu James Webb mapirali ugljen-dioksid na površini Evrope.
Ustanovili su da se najviše ugljen-dioksida nalazi na području širokom 1.800 kilometara, zvanom Tara Regio, gde je najviše terena s neravnim grebenima i pukotinama. Za sada nije jasno šta to uzrokuje ovako haotičnu površinu, ali pretpostavka je da topla voda iz okeana prilikom uzdizanja otapa površinski led koji se zatim vremenom ponovo zamrzava u nove neravne grebene.
Prvo je jedna grupa stručnjaka, predvođena planetarnom naučnicom Samantom Trambo sa Univerziteta Kornel, na osnovupodataka sasvemirskog teleskopa, ispitala da li je ugljen-dioksid mogao doći s nekog drugog mesta osim iz okeana – na primer sa meteorita koji su pali na površinu Evrope. Trambo za AFP navodi da je analiza pokazala da ugljenik potiče iz unutrašnjosti Jupiterovog meseca, verovatno iz podzemnog okeana. Nažalost, naučnici još ne mogu isključiti mogućnost da ugljenik dolazi iz karbonatnih minerala na mesecu koji se nakon izloženosti radijaciji razlažu u ugljen-dioksid.
U području Tara Regio nađena je i kuhinjska so, zbog čega je ono znatno žuće od ostatka izbrazdanih belkastih površinskih delova Evrope, a stručnjaci smatraju da i ona potiče iz skrivenog okeana. „Dakle, imamo so, imamo ugljen-dioksid. Sada nam je jasnije kako bi mogla izgledati hemija u unutrašnjosti Evrope”, objasnila je Samanta Trambo.
Nasini naučnici su takođe, u odvojenom istraživanju, nakon analize podataka sa istog svemirskog teleskopa ustanovili da ugljenik potiče iz vurope. Nadali su se da će na ovom Jupiterovom mesecu uočiti vodene oblake ili isparavajuće gasove koji izbijaju sa površine, no to se, nažalost, nije dogodilo. Stoga željno iščekuju što će na površini Evrope otkriti dve velike svemirske misije koje planiraju pobliže analizirati Evropu.
Čak i ako neka buduća misija otkrije male zelene u okeanu Evrope, naučnici očekuju da će se zbog ekstremnih uslova raditi o sićušnim organizmima, poput primitivnih mikroba.
Evropska svemirska agencija (ESA) je u aprilu lansirala sondu Juice (Jupiter Icy Moons Explorer) koja bi za osam godina trebalo da stigne do najveće planete Sunčevog sistema. Glavna zadatak jeste istraživanje Jupitera i njegovih ledenih meseca u potrazi za područjima u kojima bi moglo biti života. Dodatno, NASA u oktobru 2024. godine planira da pošalje i letelicu Europe Clipper koja bi do Jupiterovog meseca trebalo stići 2030. Olivije Vitas, naučnik na projektu Juice, navodi da ti poduhvati ipak neće moći potvrditi postoji li tamo uistinu vanzemaljski život. Za to bi trebalo probiti površinu Evrope i nepsredno zaviriti u njene dubine.
Čak i ako neka buduća misija otkrije male zelene u okeanu Evrope, naučnici očekuju da će se zbog ekstremnih uslova raditi o sićušnim organizmima, poput primitivnih mikroba. Jupiterov mjesec Evropa je za astrobiologe jedno od najintrigantnijih nebeskih tela u Sunčevom sistemu. Ispod njegove ledene kore, debljine od 15 do 25 kilometara, nalazi se okean dubok od 60 do 150 kilometara. Mada je Evropa manja od Zemlje, u njenom oleanu se verovatno nalazi dvostruko više vode nego u svim okeanima na našoj planeti.
Ovaj mesec je posebno interesantan jer se na njegovoj površini nalaze pukotine koje bi možda omogućile lakši pristup oleanu, ako se tamo spusti ljudska letelica.
(Ilustracija NASA)
(Indeks)
