После анализе овог хемијског елемента на Јупитеровом месецу Европа, резултати иду у прилог ванземаљског живота.
Два најновија истраживања указују на то да угљен-диоксид откривен на Јупитеровом месецу Европа долази из огромног олеана смештеног испод његове ледене површине. Ово откриће повећава вероватноћу да се у тој води скрива тајанствени облик ванземаљског живота. Наиме, научници већ неко вриеме сматрају да се испод површине Европе налази огромно водено пространство, но било је тешко утврдити има ли хемијских елемената потребних за настанак живота какав познајемо.
Установили су да се највише угљен-диоксида налази на подручју широком 1.800 километара, званом Tara Regio, где је највише терена с неравним гребенима и пукотинама.
На површини Јупитеровог пратиоца је раније уочен угљен-диоксид, хемијско једињење које је један од кључних градивних блокова живота, но било је упитно долази ли он из океана или из неког другог извора. Да би одговорили на ово важно питање, научници су помоћу података из спектрометра на свемирском телескопу James Webb мапирали угљен-диоксид на површини Европе.
Установили су да се највише угљен-диоксида налази на подручју широком 1.800 километара, званом Tara Regio, где је највише терена с неравним гребенима и пукотинама. За сада није јасно шта то узрокује овако хаотичну површину, али претпоставка је да топла вода из океана приликом уздизања отапа површински лед који се затим временом поново замрзава у нове неравне гребене.
Прво је једна група стручњака, предвођена планетарном научницом Самантом Трамбо са Универзитета Корнел, на основу података са свемирског телескопа, испитала да ли је угљен-диоксид могао доћи с неког другог места осим из океана – на пример са метеорита који су пали на површину Европе. Трамбо за AFP наводи да је анализа показала да угљеник потиче из унутрашњости Јупитеровог месеца, вероватно из подземног океана. Нажалост, научници још не могу искључити могућност да угљеник долази из карбонатних минерала на месецу који се након изложености радијацији разлажу у угљен-диоксид.
У подручју Tara Regio нађена је и кухињска со, због чега је оно знатно жуће од остатка избразданих белкастих површинских делова Европе, а стручњаци сматрају да и она потиче из скривеног океана. „Дакле, имамо со, имамо угљен-диоксид. Сада нам је јасније како би могла изгледати хемија у унутрашњости Европе”, објаснила је Саманта Трамбо.
Насини научници су такође, у одвојеном истраживању, након анализе података са истог свемирског телескопа установили да угљеник потиче из вуропе. Надали су се да ће на овом Јупитеровом месецу уочити водене облаке или испаравајуће гасове који избијају са површине, но то се, нажалост, није догодило. Стога жељно ишчекују што ће на површини Европе открити две велике свемирске мисије које планирају поближе анализирати Европу.
Чак и ако нека будућа мисија открије мале зелене у океану Европе, научници очекују да ће се због екстремних услова радити о сићушним организмима, попут примитивних микроба.
Европска свемирска агенција (ESA) је у априлу лансирала сонду Juice (Jupiter Icy Moons Explorer) која би за осам година требало да стигне до највеће планете Сунчевог система. Главна задатак јесте истраживање Јупитера и његових ледених месеца у потрази за подручјима у којима би могло бити живота. Додатно, НАСА у октобру 2024. године планира да пошаље и летелицу Europe Clipper која би до Јупитеровог месеца требало стићи 2030. Оливије Витас, научник на пројекту Juice, наводи да ти подухвати ипак неће моћи потврдити постоји ли тамо уистину ванземаљски живот. За то би требало пробити површину Европе и непсредно завирити у њене дубине.
Чак и ако нека будућа мисија открије мале зелене у океану Европе, научници очекују да ће се због екстремних услова радити о сићушним организмима, попут примитивних микроба. Јупитеров мјесец Европа је за астробиологе једно од најинтригантнијих небеских тела у Сунчевом систему. Испод његове ледене коре, дебљине од 15 до 25 километара, налази се океан дубок од 60 до 150 километара. Мада је Европа мања од Земље, у њеном олеану се вероватно налази двоструко више воде него у свим океанима на нашој планети.
Овај месец је посебно интересантан јер се на његовој површини налазе пукотине које би можда омогућиле лакши приступ олеану, ако се тамо спусти људска летелица.
(Илустрација NASA)
(Индекс)
