Kako muške polne ćelije zakon akcije i reakcije.
Mašući svojim bičolikim repovima, ljudski spermatozoidi kreću se kroz viskoznu tečnost protiveći se Trećem zakonu kretanja Isaka Njutna.Naučnik i matematičar Kenta Išimoto sa Univerziteta u Kjotou je sa saradnicima istraživao nerecipročne interakcije spermatozoida i drugih mikroskopskih bioloških plivač i to sa ciljem da shvati kako klize kroz supstance koje bi, u teoriji, morale da pružaju otpor tokom njihovog kretanja.
Kada je koncipirao zakone o kretanju 1686. godine, Isak Njutn je pokušao da objasni odnos između tela i predmeta i sila koje deluju na njih.Treći zakon, odnosno zakon akcije i reakcije, ukratko bi se mogao svesti na – za svaku akciju postoji jednaka i suprotna reakcija. Zakon na jednostavan način prikazuje simetriju u prirodi koja nastaje kada dve suprotstavljene sile deluju jedna na drugu.Međutim, priroda je često haotična i ne ponašaju se svi fizički sistemi po ovim simetrijama. Jedan od primera takozvane nerecipročne interakcije jesu spermatozoidi i kada se kreću kroz tečnost.
Išimoto i kolege su analizirali eksperimentalne podatke na ljudskim spermatozoidima, koji plivaju pomoću savitljive flagele što štrči iz tela, menja oblik i tako pokreće ćeliju.Visokoviskozne tečnosti uobičajeno rasipaju energiju flageluma i trebalo bi da spreče spermatozoid da se kroz njih uopšte kreće. Uprkos tome, elastični bič ipak uspeva da pokreće ćelije bez izazivanja reakcije od okruženja kroz koje se kreće.
Japanski istraživači su utvrdili da repovi spermatozoida poseduju čudnu elastičnost, koja im omogućava da se bez gubljenja mnogo energije kreću kroz tečnost.Međutim, sposobnost te elastičnosti nije u potpunosti objasnila kako talasasti pokreti flagele pokreću ćeliju. Naučnici su onda napravili model da bi objasnili unutrašnju mehaniku biča.Njihovi zaključci bi mogli da pomognu u dizajniranju budućih uređaja i malih robota koji bi se kretali imitiranjem modela.
(Ilustracija Pixabay)
(RTS)
