Bakterije koje žive u pustinji, hrane se sunčevom energijom, troše ugljen-dioksid i emituju kiseonik mogu da se ubace u farbu koja će stvarati kiseonik na budućoj ljudskoj naseobini na Marsu.Naučnici su od bakterija Chroococcidiopsis cubana stvorili biološki premaz koji stvara i oslobađa određenu količinu kiseonika, dok istovremeno smanjuje količinu ugljen-dioksida u vazduhu oko sebe.
Chroococcidiopsis cubana
Ne samo da bi takav premaz mogao da ima funkciju u budućem istraživanju i naseljavanju svemira, već bi mogao da nađe primenu i na Zemlji, navodi vođa naučnog tima mikrobiolog Simon Krings, sa Univerziteta u Sariju u Velikoj Britaniji.Chroococcidiopsis je čudan rod bakterija. U područjima naše planete gde biste teško očekivali postojanje nekog oblika života, verovatno ćete pronaći ove bakterije.Upotrebljavaju čudnu vrstu fotosinteze koja može da ih nahrani čak i u uslovima loše osvetljenosti, sa mehanizmom za preživljavanje u mraku.
Osim na izuzetno mračnim mestima, mogu da se nađu i u pustinjama – u uslovima koji se ne razlikuju mnogo od onih na Marsu.Za razliku od drugih modrozelenih bakterija, njihov metabolizam ima poželjna svojstva. Bakterije troše ugljen-dioksid od kojeg fotosintezom stvara organska jedinjenja i oslobađaju kiseonik.Krings i njen tim želeli su da razviju biopremaz koji poseduje ta svojstva. U tim premazima su žive bakterije su inkorporirane u slojevima, a moraju da budu izdržljivi i da ne sadrže sastojke koji bi mogli da naškode bakterijama.Takva ideja je predstavljala veliki izazov – biopremaz koji je porozan, omogućava hidraciju i kretanje ćelija, ali je mehanički robustan i čvrst.
Kada su, posle mnogo ispitivanja, uspeli da ga naprave, morali su da testiraju da li premaz funkcioniše kao što je planirano. Tim je pratio ponašanje i držanje premaza 30 dana i vršio merenje emisije kiseonika i unošenja ugljen-dioksida.Utvrdili su da je farba konstantno tokom meseca emitovala 0,4 grama kiseonika po kilogramu biomase. To je oko 400 grama kiseonika za svaki kilogram farbe. Osim toga, farba je upijala ugljen-dioksid.Ova količina ne bi bila dovoljna sama po sebi za naseobinu na Marsu. Timu astronauta bilo bi potrebno na godinu dana oko 500 metričkih tona kiseonika.Ipak, biopremaz bi mogao da doprinese stvaranju barem dela potrebnog kiseonika i uklanjanju određene količine ugljen-dioksida.
(RTS)
