Шта се може сазнати претраживањем биомедицинских научних и стручних публикација из градова некадашње Југославије, регистрованих у Medline бази подата?
Академик Рајко Игић
Научна и стручна продуктивност из разних установа, градова и земаља може се пратити, ако се региструје број објављених публикација у квалитетнијим часописима. Повећање продуктивности, указује на квалитетнији и бржи развој биомедицинских дисциплина. За наведену област најзначајнија је Medline база података. Та база индексира више од 5.000 часописа; улаз је бесплатан (www.Pubmed.gov).
У табели су изнети подаци из поменуте базе о броју радова објављених из одабраних градова бивше Југославије за 1976, 1996. и 2016. годину. Циљ приказа је да се сагледа наша научна и стручна продуктивност из биомедицинских дисциплина у четрдесетогодишњем временском распону.
| Град | 1976. година | 1996. година | 2016. година |
| Београд* | 10 | 364 | 1850 |
| Нови Сад | 9 | 86 | 346 |
| Крагујевац | – | 18 | 236 |
| Ниш | – | 2 | 156 |
| Суботица | – | 3 | 111 |
| Нови Пазар | – | – | 20 |
| Зрењанин | 1 | – | 7 |
| Панчево | – | – | 8 |
| Лраљево | – | – | 6 |
| Ћуприја | – | – | 6 |
| Ваљево | – | – | 5 |
| Сомбор/ Зајечар | – | – | – |
| Љубљана | 4 | 193 | 1871 |
| Марибор | – | 6 | 250 |
| Нова Горица | – | – | 52 |
| Загреб | 11 | 290 | 1596 |
| Ријека | 2 | 22 | 224 |
| Осијек | – | 17 | 157 |
| Сарајево | 3 | 31 | 222 |
| Тузла | 1 | 2 | 142 |
| Бањалука | 1 | 1 | 59 |
| Зеница | 1 | 2 | 56 |
| Мостар | – | 2 | 56 |
| Скопље | 84* | 15 | 228 |
| Титоград/Подгорица | 1 | – | 53 |
*Масним (болд) словима исписани су главни градови бивших југословенских република.
*Већина публикација је објављена у годишњаку Медицинског факултета у Скопљу.
У периоду од четири деценије регистрован је повећан број публикација из свих градова. Мања продукција 1976. и 1996. године делом се приписује мањем броју наших часописа уврштеним у Medline, ратним операцијама или блокади УН и одласцима истраживача у иностранство [1].
Добијени подаци указују да је већа научна продукција у градовима с медицинским факултетом. То се најбоље уочава у оним градовима који су недавно основали медицинске факултете (Kрагујевац, Осијек, Тузла, Бањалука, Мостар, Марибор, Подгорица; за Сплит нису изнети подаци јер енглеска реч split онемогућује аутоматско претраживање).
Из градова у којима постоје само болнице, ретко се среће значајнији број публикација. Медицинско особље из таквих установа махом презентује своје радове на конгресима и стручним састанцима (у земљи и иностранству) где се такви радови ретко публикују у квалитетним часописима [2].
Вредело би да медицински факултети успоставе сарадњу с медицинским центрима ширег региона; ти центри могу постати наставно-научне базе. Тако би локални доктори могли стицати наставна звања, студенти добити више прилика за клиничку праксу, факултети проширивати истраживачки потенцијал, а пацијенти имати бољу услугу.
Референце
- Igić R. The influence of the civil war in Yugoslavia on publishing in peer-reviewed journals. Scientometrics 2002;53:447-452.
- Даниловић Б. Библиографија стручних и научних радова лекара сомборског здравства 1944-2014. године. Сомбор, Историјски архив, 2015.
