МЕЂУ ИЗМЕЂУ

СРПСКИ АРХЕОЛОЗИ У „НЕЈЧЕРУ”

661 pregleda
Трагови воска на грчарији (Алфонсо Алдај Руиз)

То не може бити бајата вест кад год се појавила. На самом измаку 2015. у најугледнијем научном часопису на свету освануо је чланак са 65 потписника из 52 научне установе и, наравно, с два презимена из Србије – проф. др Ненад Тасић и др Јасна Вуковић – у којем се доказује да су у млађем каменом добу гајили пчеле у Турској. Дакле, пре отприлике 8.500 година.

 

Археолози су, наиме, пронашли трагове пчелињег воска у остацима ранонеолитке грнчарије. Праисторијски човек није само крао пчелињи мед да би гао јео, он је, чак, користио њихов восак.

Саће из пећине у Францукој (Ерик Турнере)

У великој збирци праисторијских осликаних стена у источној Шпанији на једној је приказано како људи сакупљају мед, Време настанка спорно, иако су поједине старије од 80 векова. Зашто? Зато што има и оних знатно млађих.

Најочигледнији разлог за
гајење пчела био је мед,
редак заслађивач
праисторијских људи.

На зидним сликама фараонског Египта виде се призори из тадашњег пчеларства, а „Библија” је препуна помињања лепљиве слаткоће, треба ли више рећи од „Земља млека и меда”. Чак у „Књизи постања” пише: „И њихов отац Израел им рече, ако сада тако мора бити, урадите то; узмите од најбољих земаљских плодова у своје судове, и носите доле човеку [у Египту] поклон, мало мелема, и мало меда, зачине, и мирисну смолу, орахе, и бадеме”.

Научници су открили
препознатљив отисак
пчелињег воска док на
више од 6.000 крхотина.

Али грнчарија у Турској сеже до седмог миленијума пре наше ере, хиљадама година раније од фараонског и библијског доба, наови се у реченом научном чланку. Научници су открили препознатљив отисак пчелињег воска док су проучавали хемикалије на више од 6.000 крхотина извађених из земље на преко 150 археолошких налазишта у Европи.

Најочигледнији разлог за гајење пчела био је мед, редак заслађивач праисторијских људи. Међутим, пчелињи восак могао је бити коришћен за различите технолошке, ритуалне, козметичке и медицинске сврхе, на пример за запушавање порозних керамичких посуда.

Недостатак фосилних записа значи да су пчеле биле претежно невидљиве протеклих 10.000 година. Најновији налази су први недвосмислени доказ, заснован искључиво на хемијском отиску, који потврђује да су се прадавни земљорадници навелико гостили медом.

(Ако неко од читалаца зна да нас је неко претекао у одоцнелој објави, нека се слободно јави).

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар