У Српској академији наука и уметности је осамнаести пут уручена награда из физике „Марко Јарић”, коју додељује фондација са његовим именом. Добитник „српског Нобела” у физици за 2018. годину је др Зоран Хаџибабић, редовни професор Универзитета у Кембриџу, који је награђен за изузетно значајне доприносе у области физике ултрахладних атомских и молекулских система.
Фондација „Проф. др Марко Јарић”, коју су 1998. основали породица и колеге др Марка Јарића ‒ светски признатог истраживача у области физике кондензованог стања материје и професора на A&М универзитету Тексаса ‒ установила је ово високо признање које се додељује за изузетна достигнућа физичарима из Србије и дијаспоре, чији је рад међународно признат.
„Институт за физику из Београда је као први институт од националног значаја постао гарант дугорочне финансијске одрживости ове фондације, којој је као један од оснивача доприносио током свих ових година. То чинимо и у уверењу да је потребно подржати све овакве значајне институције које доприносе науци и развоју Србије”, изјавио је др Александар Богојевић, директор Института за физику.
Овогодишњи добитник награде „Марко Јарић” је др Зоран Хаџибабић ‒ редовни професор на Одсеку за физику лабораторије Кевендиш Универзита у Кембриџу. На постављено питање о томе каква је практична последица ултрахладних атома, духовито је одговорио:
„Никаква… Ултрахладни атомски гас је гас отприлике милион пута ређи од ваздуха, али је охлађен на мање од милионитог дела степена изнад апсолутне нуле. Тако ниске температуре су битне, јер квантни феномени тада долазе до изражаја. То је релативно једноставан, флексибилан и лако контролисан полигон за компликованије експерименте, па можемо да контролисано повећавамо интеракцију међу честицама, да ставимо атоме у кристалну решетку, да их ставимо да се крећу у једној димензији, две димензије, три димензије ‒ да радимо све оне разноразне ствари које теоретичари замисле по принципу ,шта би било кад бисмо ово променили`. При том откривамо неке основне принципе квантне механике и колективног понашања у квантним системима, које не само да су примењиве на друге системе којима је тешко манипулисати него и на системе у којима је потпуно немогуће радити експерименте, на пример, у неутронским звездама или да испитујемо шта се дешавало у доба Великог праска и при том мењамо параметре”.
Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, оценио је колико је важна оваква врста задужбинарства: „Списак добитника награде Марко Јарић најбоље сведочи о њеном значају, а Србији је потребно неговање изгубљеног духа задужбинарства, због чега је Фондација Проф. др Марко Јарић посебно важна”. Он је најавио да од априла Србија и званично (поново) постаје чланица ЦЕРН-а.
(Извор РТС)
