Резултати студије доносе сасвим нове, а понегде и изненађујуће закључке о пореклу европског становништва, а подаци са локалитета Лепенски Вир, Власац, Ајмана кључни су за разумевање механизама најстаријих генетских мешања између ловачко – сакупљачких староседелаца и новопридошлих фармера.
Археолози из Србије Андреј Старовић, Душан Борић и Драгана Антоновић су међу 117 истраживача који су дошли до нових сазнања о ДНK-а и геномима древних популација, изнетим у студији The Genomic History of Southeastern Europe која је објављена у новом броју лондонског часописа „Најчер” (Nature).
Андреј Старовић (Матија Коковић)
Са толиким бројем истраживача, аутора и учешћем више од 80 институција, овај рад, како истичу из Народног музеја у Београду, спада међу два највећа подухвата ове врсте икада.
Ово није само велики успех наше
археологије, већ првенствено вест
о изузетно значајној студији ДНK и
генома древних популација Европе.
Андреј Старовић је виши кустос Народног музеја у Београду који је радио на антрополошким налазима са локалитета Старчево и Сараоци-Језава, код Смедерева, Душан Борић ради на Kолумбија универзитета у Њујорку, а Драгана Антоновић у Археолошком институту у Београду.
Душан Борић (Колумбија)
Ово није само велики успех наше археологије, већ првенствено вест о изузетно значајној студији ДНK и генома древних популација Европе, која је до дана објављивања привукла огромну пажњу светске стручне јавности, стоји у саопштењу Народног музеја.
Резултати студије доносе сасвим нове, а понегде и изненађујуће закључке о пореклу европског становништва, а подаци са локалитета Лепенски Вир, Власац, Ајмана кључни су за разумевање механизама најстаријих генетских мешања између ловачко – сакупљачких староседелаца и новопридошлих фармера.
Драгана Антонивић (Википедија)
Kомплексна научна студија обухвата оригиналне резултате о геномима 225 древних људи који су живели скоро до краја последњег миленијума старе ере.
Управо на важним налазиштима српског Подунавља (Лепенски вир, Падина, Власац), неолитске придошлице се мешају са староседеоцима.
Територију Европе насељавали су веома дуго ловци и сакупљачи, све до средине седмог миленијума старе ере. У то време, најпре на простор Балкана и Подунавља, пристижу сасвим нове популације из Анадолије.
Они живе и изгледају сасвим другачије – познају пољопривреду и имају прве житарице, а са собом доводе и стоку – овце, козе и говече. Управо на важним налазиштима српског Подунавља (Лепенски вир, Падина, Власац), неолитске придошлице се мешају са староседеоцима. Студија објављена у часопису „Најчер” нуди прве податке о ДНK и геномима древних људи из праисторије на територији Србије.
Поред важних одговора значајних за шири контекст неолитизације Европе, они дају и драгоцене информације о изгледу, навикама и исхрани праисторијских људи, чије се скелетни остаци откривају, истичу из Народног музеја у Београду.
(Извор Танјуг)
