Откривено да мозак има функцију за коју се пре није знало. Резултати показују да је саставни део мреже која је одговорна за побољшано памћење емоционалних информација.
Ново истраживање показало је да cerebellum, односно мали мозак, има функцију за коју се раније није знало. До овог открића било је познато да мали мозак има важну улогу у контроли покрета. Такође се знало да у некој мери може бити укључен у неке когнитивне функције, као што су пажња и језик, и у регулирање одговора на страх и задовољство. Међутим, нова студија, објављена у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), показала је да мали мозак има важну улогу у памћењу емоционалних подражаја, како позитивних тако и негативних.
„Побољшано памћење емоционалних подражаја кључно је за преживљавање, али такође може придонети развоју и одржавању поремећаја повезаних са страхом у случају изразито одбојних искустава”.
Снажна емоционална искуства била су важна у нашој еволуционој историји, а важна су и данас. Захваљујући њима памтимо и препознајемо ситуације у којима смо били изложени опасностима, а и ситуације у којима смо на неки начин просперирали. Но памћење трауматичних искустава, такође, може имати негативне последице за психу. „Побољшано памћење емоционалних подражаја кључно је за преживљавање, али такође може придонети развоју и одржавању поремећаја повезаних са страхом у случају изразито одбојних искустава”, пишу аутори у сажетку студије.
Угодни и неугодни
С памћењем емоција понајвише се повезују делови мозга који се називају амигдала и хипокампус. Будући да је мали мозак већ раније повезан са искуствима страха, научници су у новој студији покушали истражити има ли и он улогу у бележењу емоционалних сећања.
У уводу аутори истичу да се емоционалне информације боље памте од неутралних. Да би открили има ли мали мозак неку улогу у памћењу емоција, као што има у бележењу страха и задовољства, истраживачи су снимали мозгове 1.418 здравих испитаника функционалном магнетском резонанцом (fMRI) док су их излагали сликама које су подтицале различите емоционалне доживљаје – 24 с позитивним, 24 с негативним и 24 с неутралним.
Позитивне слике укључивале су еротске призоре, спортске догађаје и неке животиње. Негативне слике приказивале су телесне озледе, змије и сцене напада. Неутралне слике представљале су неутрална лица, кућне предмете и зграде. Снимци мозга направљени fMRI-oм показали су да су учесници у испитивању знатно боље памтили позитивне и негативне слике од неутралних и да је побољшана способност чувања таквих доживљаја била повезана с тренуцима у којима је забележена повећана активност малог мозга.
Ново откриће требало би помоћи у решавању проблема који настају када сећања нису исправно ускладиштена или када су превише снажно утиснута у умове. Kада се превише лако присећамо болних или страшних доживљаја, као што су ратна искуства, то може довести до проблема с менталним здрављем.
Штавише, научници су уочили да је током излагања емоционалним доживљајима ниво комуникације између малог и великог мозга такође био повећан. Мали мозак је примао информације из предњег цингуларног (сензорни) кортекса (подручје кључно за опажање и процену осећаја), а исто тако их је прослеђивао амигдали и хипокампусу. „Ови резултати показују да је мали мозак саставни део мреже која је одговорна за побољшано памћење емоционалних информација”, рекао је један од аутора студије, неуронаучник Доминик де Кервен са Униветзитета у Базелу у Швајцарској.
Помоћ у лечењу
Ново откриће требало би помоћи у решавању проблема који настају када сећања нису исправно ускладиштена или када су превише снажно утиснута у умове. Kада се превише лако присећамо болних или страшних доживљаја, као што су ратна искуства, то може довести до проблема с менталним здрављем. Емоционално памћење, уместо да делује корисно, може имати негативан учинак својствен за особе с PTSP-ом (пострауматски стресни поремећај).
„Ови налази проширују знање о улози малог мозга у сложеним когнитивним и емоционалним процесима и могу бити релевантни за разумевање психијатријских поремећаја с ненормалним емоционалним склоповима, као што су посттрауматски стресни поремећај или поремећаји из аутистичног спектра”, истичу аутори.
(Индекс)
