Naučnici su upravo otkrili dva ogromna roja sunčevih pega iz kojih se u narednim danima mogu očekivati bljeskovi i koronini izbačaji masa koji bi mogli pogoditi Zemlju i uzrokovati aurore i eventualno probleme u komunikacionim i električnim mrežama. Neke su višestruko veće od naše planete.
Naučnicisu upravo otkrili dva ogromna roja sunčevih pega iz kojih se u narednim danima mogu očekivati bljeskovi i koronini izbačaji masa koji bi mogli pogoditi Zemlju i uzrokovati aurore i eventualno probleme u komunikacionim i električnim mrežama.Neke su višestruko veće od Zemlje.Aktivna područja nazvana su AR2993 i AR2994, a za njima dolaze još dve grupe sunčevih pega koje su prešle severoistočni horizont Sunca. Donedavno je vrlo aktivna bila i grupa koja zalazi za zapadni horizont. Ona je pre nekoliko dana bila izvor snažne aktivnosti koja je, na sreću, promašila Zemlju jer nije bila okrenuta prema njoj.Svaki od dva otkrivena roja sastoji se od više pega i pokriva područje koje se meri u stotinama miliona kvadratnih kilometara, što je mnogo veća površina od površine Zemlje.
Naučnici ističu da je ovo podsetnik da je Sunce u fazi jačanja solarnih aktivnosti u 25. ciklusu koji bi kulminaciju trebalo da dostigne krajem 2024. ili početkom 2025. godine. Svaki ciklus traje oko 11 godina, a sistemastki se prate 1775. godine. To znači da nas prava uzbuđenja tek očekuju. „Siguran sam da ćemo videti veća aktivna područja sledećih nekoliko godina”, izjavioje solarni fizičar Din Pesnel iz Nasinog Centra za svemirske letove Godard u elektronskoj poruci za Live Science. „Aktivna područja 2993 i 2994 su srednje veličine i ne predstavljaju ono najbolje što 25. solarni ciklus može stvoriti.”
Energija iz aktivnih područja na Suncu može se osloboditi na dva načina – kao zračenje (sunčevi bljeskovi) i kao koronini izbačaji (CME), koji su supervruće kugle plazme.Koronini izbačaji mogu uzrokovati divne aurore, a takođe i predstavljati opasnost za električne mreže, satelite, komunikacione mreže i, čak, za astronaute koji se nalaze izvan zaštite Zemljinog magnetskog polja. Čini se da je masivni Sunčev bljesak klase X1.1 otkriven u nedelju upravo iz AR2993-94. Stranica EarthSkyjavlja da je u nedelju 17. aprila otkriven masivni Sunčev bljesak klase X1.1 koji je potekao iz aktivnog područja pega tada još iza horizonta.
Centar za predviđanje svemirskog vremena Nacionalne uprave za oceane i atmosferu (NOAA) izvestio je da je puls rendgenskih zraka tog bljeska izazvao snažno zamračenje na radio-frekvencijama ispod 30 MHz širom jugoistočne Azije i Australije. Naučnici su 20. aprila zabeležili još jedan bljesak iz najviše kategorije X. On je kategorizovan kao X2.25, a potekao je iz aktivnog područja AR2992 koje je upravo nestalo iza jugozapadnog ruba Sunca. To je najveći bljesak u 25. solarnom ciklusu do sada, a isto područje je četiri sata ranije proizvelo nešto slabiji bljesak M7.3.
Baklje X2.25 i M7.3 bile su delimično blokirane Suncem, zapravo veće od onoga što se moglo izmeriti na Zemlji. Oba događaja izazvala su radio–zamračenja u Aziji. Baklja M je na lestvici NOAA rangirana kao događaj klase R1, a baklja X kao R3. Sunčevi bljeskovi dele se u pet klasa, od kojih je svaka 10 puta snažnija od prethodne – A, B, C, M i X. Svaka ima devet podgrupa, a najsnažniji bljeskovi klase X mogu imati snagu desetak puta veću od bljeska X1. U teoriji ne postoji ograničenje koliko velike mogu biti baklje iz klase X, a najsnažnije, zabeležene 2003. godine, klasifikovane su kao X28.
Jan Jansens, stručnjak za komunikacije u Solar-Terrestrial Center of Excellenceu Briselu, rekao je za Live Scince da je Sunce već bilo veoma proteklih nekoliko sedmica i da se ne očekuje da će uskoro postati manje aktivno.Prošlog sedmice Zemlja je za dlaku izbegla izbačaj solarne plazme povezan s jednom ranijom grupom sunčevih pega. „To je tipična situacija u ovoj fazi solarnog ciklusa”, rekao je Jansens. „Kako solarni ciklus ide prema svom maksimumu, javljaju se sve složenija područja sunčevih pega koje mogu proizvesti bljeskove.”
Merenja pokazuju da je trenutna jačina sunčeve aktivnosti otprilike ista kao što je bila u toku poslednjeg solarnog ciklusa i nešto niža nego u ovo vreme dva ciklusa solarne aktivnosti pre toga.Sunčevi bljeskovi su velike eksplozije koje nastaju u Sunčevoj atmosferi, a naročito snažne mogu osloboditi oko šestine ukupne energije koju u jednoj sekundi emituje Sunce.
Bljeskovi utiču na sve slojeve Sunčeve atmosfere, zagrevaju plazmu do 10 miliona Kelvinovih stepeni i ubrzavaju elektrone, protone i teške jone skoro do brzine svetlosti. Stvara se elektromagnetsko zračenje na svim talasnim dužinama, od radio-talasa do gama-čestica. Većina bljeskova javlja se u aktivnim područjima oko Sunčevih pega, gde snažno magnetsko polje prolazi fotosferu i povezuje se s koronom. Iks-zraci i ultraljubičasto zračenje koje emituju bljeskovi mogu delovati na Zemljinu ionosferu i ometati veliki opseg radio-komunikacija. Direktne emisije bljeskova na decimetarskim talasnim dužinama u stanju su da ometaju rad radara i ostalih uređaja na tim frekvencijama.
Najveća solarna oluja poznata čovječanstvu, nazvana Karingtonov događaj, dogodila se 1859. Ona je uništila telegrafske mreže u SAD, neke zaposlene na telegrafu udarila je struja, a polarna svetlost bila je vidljiva sve do Srednje Amerike.Godine 1989. u Kvebeku geomagnetska oluja izbacila je šest miliona ljudi iz električne mreže na devet sati, a polarna svetlost videla se sve do Teksasa.
Suvremena tehnologija posebno je osetljiva na solarne oluje, jer one mogu uzrokovati oštećenja na električnim mrežama, komunikacionim satelitima, radarima i drugim uređajima. Kada bi se danas dogodila oluja slične snage kao u Karingtonovom događaju, izazvala bi velike nestanke struje i štete koje bi se računale u bilionima dolara.Nasini naučnici objavili su 2012. da je Sunčeva oluja, koja tada nije bila usmerena ka Zemlji, bila najmoćnija u minulih 150 godina i da bi, da nije promašila Zemlju, savremenu civilizaciju vratila u 18. vek.
Nedavna umerena geomagnetska oluja, u februaru 2022, izbacila je 40 satelita projekta Starlink Ilona Maska na Zemlju, a naučnici su upozorili da bi veća mogla imati potencijal da ozbiljno ugrozi internet širom sveta. Pogledajte video-snimak: https://www.youtube.com/watch?v=Nn7BWRkp06A
(Izvor Indeks)
