Научници су управо открили два огромна роја сунчевих пега из којих се у наредним данима могу очекивати бљескови и коронини избачаји маса који би могли погодити Земљу и узроковати ауроре и евентуално проблеме у комуникационим и електричним мрежама. Неке су вишеструко веће од наше планете.
Научници су управо открили два огромна роја сунчевих пега из којих се у наредним данима могу очекивати бљескови и коронини избачаји маса који би могли погодити Земљу и узроковати ауроре и евентуално проблеме у комуникационим и електричним мрежама. Неке су вишеструко веће од Земље. Активна подручја названа су АР2993 и АР2994, а за њима долазе још две групе сунчевих пега које су прешле североисточни хоризонт Сунца. Донедавно је врло активна била и група која залази за западни хоризонт. Она је пре неколико дана била извор снажне активности која је, на срећу, промашила Земљу јер није била окренута према њој. Сваки од два откривена роја састоји се од више пега и покрива подручје које се мери у стотинама милиона квадратних километара, што је много већа површина од површине Земље.
Научници истичу да је ово подсетник да је Сунце у фази јачања соларних активности у 25. циклусу који би кулминацију требало да достигне крајем 2024. или почетком 2025. године. Сваки циклус траје око 11 година, а системастки се прате 1775. године. То значи да нас права узбуђења тек очекују. „Сигуран сам да ћемо видети већа активна подручја следећих неколико година”, изјавио је соларни физичар Дин Песнел из Насиног Центра за свемирске летове Годард у електронској поруци за Live Science. „Активна подручја 2993 и 2994 су средње величине и не представљају оно најбоље што 25. соларни циклус може створити.”
Енергија из активних подручја на Сунцу може се ослободити на два начина – као зрачење (сунчеви бљескови) и као коронини избачаји (CME), који су супервруће кугле плазме. Kоронини избачаји могу узроковати дивне ауроре, а такође и представљати опасност за електричне мреже, сателите, комуникационе мреже и, чак, за астронауте који се налазе изван заштите Земљиног магнетског поља. Чини се да је масивни Сунчев бљесак класе X1.1 откривен у недељу управо из АР2993-94. Страница EarthSky јавља да је у недељу 17. априла откривен масивни Сунчев бљесак класе X1.1 који је потекао из активног подручја пега тада још иза хоризонта.
Центар за предвиђање свемирског времена Националне управе за оцеане и атмосферу (NОАА) известио је да је пулс рендгенских зрака тог бљеска изазвао снажно замрачење на радио-фреквенцијама испод 30 MHz широм југоисточне Азије и Аустралије. Научници су 20. априла забележили још један бљесак из највише категорије X. Он је категоризован као X2.25, а потекао је из активног подручја АР2992 које је управо нестало иза југозападног руба Сунца. То је највећи бљесак у 25. соларном циклусу до сада, а исто подручје је четири сата раније произвело нешто слабији бљесак М7.3.
Бакље X2.25 и М7.3 биле су делимично блокиране Сунцем, заправо веће од онога што се могло измерити на Земљи. Оба догађаја изазвала су радио–замрачења у Азији. Бакља М је на лествици NOAA рангирана као догађај класе Р1, а бакља X као Р3. Сунчеви бљескови деле се у пет класа, од којих је свака 10 пута снажнија од претходне – А, Б, C, М и X. Свака има девет подгрупа, а најснажнији бљескови класе X могу имати снагу десетак пута већу од бљеска X1. У теорији не постоји ограничење колико велике могу бити бакље из класе X, а најснажније, забележене 2003. године, класификоване су као X28.
Јан Јансенс, стручњак за комуникације у Solar-Terrestrial Center of Excellence у Бриселу, рекао је за Live Scince да је Сунце већ било веома протеклих неколико седмица и да се не очекује да ће ускоро постати мање активно. Прошлог седмице Земља је за длаку избегла избачај соларне плазме повезан с једном ранијом групом сунчевих пега. „То је типична ситуација у овој фази соларног циклуса”, рекао је Јансенс. „Kако соларни циклус иде према свом максимуму, јављају се све сложенија подручја сунчевих пега које могу произвести бљескове.”
Мерења показују да је тренутна јачина сунчеве активности отприлике иста као што је била у току последњег соларног циклуса и нешто нижа него у ово време два циклуса соларне активности пре тога. Сунчеви бљескови су велике експлозије које настају у Сунчевој атмосфери, а нарочито снажне могу ослободити око шестине укупне енергије коју у једној секунди емитује Сунце.
Бљескови утичу на све слојеве Сунчеве атмосфере, загревају плазму до 10 милиона Келвинових степени и убрзавају електроне, протоне и тешке јоне скоро до брзине светлости. Ствара се електромагнетско зрачење на свим таласним дужинама, од радио-таласа до гама-честица. Већина бљескова јавља се у активним подручјима око Сунчевих пега, где снажно магнетско поље пролази фотосферу и повезује се с короном. Икс-зраци и ултраљубичасто зрачење које емитују бљескови могу деловати на Земљину ионосферу и ометати велики опсег радио-комуникација. Директне емисије бљескова на дециметарским таласним дужинама у стању су да ометају рад радара и осталих уређаја на тим фреквенцијама.
Највећа соларна олуја позната човјечанству, названа Карингтонов догађај, догодила се 1859. Она је уништила телеграфске мреже у САД, неке запослене на телеграфу ударила је струја, а поларна светлост била је видљива све до Средње Америке. Године 1989. у Квебеку геомагнетска олуја избацила је шест милиона људи из електричне мреже на девет сати, а поларна светлост видела се све до Тексаса.
Сувремена технологија посебно је осетљива на соларне олује, јер оне могу узроковати оштећења на електричним мрежама, комуникационим сателитима, радарима и другим уређајима. Kада би се данас догодила олуја сличне снаге као у Карингтоновом догађају, изазвала би велике нестанке струје и штете које би се рачунале у билионима долара. Насини научници објавили су 2012. да је Сунчева олуја, која тада није била усмерена ка Земљи, била најмоћнија у минулих 150 година и да би, да није промашила Земљу, савремену цивилизацију вратила у 18. век.
Недавна умерена геомагнетска олуја, у фебруару 2022, избацила је 40 сателита пројекта Starlink Илона Маска на Земљу, а научници су упозорили да би већа могла имати потенцијал да озбиљно угрози интернет широм света. Погледајте видео-снимак: https://www.youtube.com/watch?v=Nn7BWRkp06A
(Извор Индекс)
