Археолози већ 50 година истражују једно од највећих налазишта на свету. Ископали су више од 8.000 ратника од теракота, али не и гробницу првог цара Kине. Зашто се плаше да је отворе?
Више од 2.000 година нико никада није завирио у гробницу првог цара Kине Ћин Ши Хуанга. Археолози су до сада истражили, односно и даље истражују, јаме у којима су похрањени војници од теракоте и све оно што је било потребно војницима у загробни живот да штите цара. Међутим, његову гробницу нису покушали ни да отворе. Да ли је то страх или сртрахопоштовање? Могуће да се плаше да ће ископавањима оштетити гробницу и тако изугубити важне податке. Или постоји нешто страшније и опасније?
Први кинески цар Ћин Ши Хуанг (260-210. г. пне) из династије Ћин, познат као и Јинг Џенг, са 13 година постао је владар државе Ћин. Са 22 године водио је своју војску до победе против девет других држава. Његов име значи „први цар династије Ћин”. Династија Ћин је прва ујединила земљу (221-206. г. пне), успоставила централизовани систем власти. Објединила је писани језик у Kини и врховном владару Kине дала титулу цар уместо краљ. Цар Ћин је први започео изградњу Великог зида за одбрану на северу.
Он је био један од најбогатијих и најмоћнијих владара који су икада живели. Од почетка своје владавине виђен је као брутални тиранин, који је стотине хиљада људи присилио на рад да би испунио своје грандиозне амбиције. Kином је владао пре више од 2.000 година, а његова војска била је једна од најстрашнијих на свету. Ниједан од многих непријатеља није се усудио да га нападне док је његова војска била у приправности. Историја тврди да је палио књиге, уништавао записе својих претходника и живе сахрањивао научнике, јер су му се супростављали. У древним књигама је записано да се плашио властите смрти и завера које су његови непријатељи ковали. Имао је визију вечне владавине, која се темељила на његовој бесмртности, стога је смрт била незамислива.
„Безначајан какав јесам, подигао сам трупе да казне побуњене принчеве, и захваљујући светој моћи наших предака, свих шест краљева је кажњено како су заслужили, тако да је коначно царство умирено. Ако се не изврши нека промена у титули, неће бити начина да се ова достигнућа прославе и обзнане каснијим генерацијама. Нека се расправља о царској титули”, забележио је кинески историчар Сима Ћен (145-87. г. пне).
Историчар Сима Ћен је у својој биографији описао да је цар мрзео чак и да чује разговоре о смрти и да нико од званичника није смео да помене саму реч. Још у младости, када је имао 13 година, наредио је да му се сагради огромна подземна гробница. Страховао је од смрти и стално је трагао за еликсиром који би му омогућио бесмртност.
Међутим, како није успео да га пронађе одлучио је да себи обезбеди вечну владавину на оном свету и поведе своју војску која би га заштитила у загробном животу. Својим радницима тражио је да му направе савршен модел његовог царства. Тај модел морао је да представља реплику његовог живота да би живео у удобности и сигурности у загробном животу. Више од 8.000 ратника од теракоте је направљено је да чувају ово царство подземља.
Археолози се плаше да је опасно истражити гробницу због узорака тла около, који показују веома висок ниво живе. Жива је опасна по здравље људи, може да загади околину. Једна од легенди каже да се цар Ћин разболео и умро након што је попио „еликсир бесмртности”. Верује се да је пио лекове од живе да би живео вечно, и да га је то убило у 39. години. Смрт је кратко држана у тајности да не би дошло до побуне међу народом. Потом је цар сахрањен на планини.
Теракота војска (Wikipedia/Jmhullot)
Историјски извори тврде да су на улазу постављене замке као што су стотине скривених самострела спремне да спрече свакога ко покуша да крочи у гробницу. Постоји и други разлог зашто гробница није отворена, а то је да она садржи представе сазвежђа и Земље, вероватно царства, са живом која имитира стотину река и мора констриусаних тако да изгледа да теку, да у гробници тече река живе.
Историчар Сима Ћен је нагласио у својим списима употребу метала који тече у стварању царевог личног модела света. Савремене научне студије потврђују присуство високог нивоа живе у земљишту. Истраживање спроведено 1980-их открило је подручје у центру гробне хумке од око 12.000 квадратних метара с необично високим нивом живе. Тадашња истраживања су показала да се концентрација живе у хумци, која је варирала и ван ње, знатно разликовала и да високи бројеви показују ниво у средишту хумке који није природан.
Маузолеја цара Ћина се састоји из два дела. Од надземне хумке и подземне палате. Да би се стигло до палате, неопходно је уклонити хумку. Не постоји начин да се ископа само неколико рупа и тако погоди улаз у палату. Гроб цара је вероватно на око 35 метара дубине, и ту постоје ризици од затрпавања људи који истражују. С друге стране, археолошка истраживања су с разлогом изуетно спора. Вероватно би ископавања гробнице трајала годинама, ако не и деценијама, а то захтева велики број људи и много новца.
Археолози су скоро 30 година ископавали само трећину јама ратника од теракоте. Површина маузолеја Ћин Ши Хуанг је око тринаест пута већа од површине јама! Многи стручњаци верују да ће ископавања да униште бројне предмете у гробници, а који су од органског материјала. Постоји много прича о скривеном благу, али историчари верују да нико никада није узнемирио гробно место првог цара Kине. Једни су се плашили да ће их прогонити древни духови, други су једноставно поштовали успомену на мртве. Данас кинески лидери сматрају да велике владаре, чак и оне који су били окрутни и себични, треба оставити на миру.
(Све о археологији)
