Ко је сместио мајмунима, успут и људима? Није лековита, како се дуго сматрало, али може да се пије ако умете да од плода направите вино или пиво. Али пре тога намирите рачун на каси.
Чим је спазе први поскакују од среће, кад је зграбе одмах је ољуште и у сласт поједу, самозадовољно мљацкајући. Ни потоњи нису у стању да јој одоле, уз разумљиве изузетке.
Може и црвена и пурпурна
Банана је јестиви плод неколико врста зељастих биљака скривеносеменица. Различите је величине, боје и чврстине, обично издужен и заобљен, с меким меснатим делом богатим скробом и покривен кором која може бити зелена, жута, црвена, пурпурна или браон када узри. Узгаја се у најмање 107 држава, првенствено због плода, у мањој мери да би се он правила влакна, вино и пиво. И као украсна биљка.Једна од најстаријих воћки, верује се да је прво расла у јужној Азији и да се вековима касније проширила на исток и запад. Мухамеданци су дрво на којем расту називали рајско дрво, а Хиндуси су веровали да је оно посвећено њиховој богиљи Кали.
Почетком 16. века свештеник Тома де Барланга пренео је корен у Нови свет и надајући се да ће овим слатким воћем златне боје задобити пријељство Индијанаца и лакше их покрстити. Из ових неколико стручака изникле су банане које се данас гаје на огромним плантажама у тропским крајевима Северне, Средње и Јужне Америке.
Индијанци су користили плод банане на више начина. Пржили су је пре него што сазре и јели уместо хлеба, барили је као поврће, додавали јелима, сушили је као што се служе смокве, чак су и правили јака пића.
Деценијама се приповедало и проповедало да је банана суперхрана. Колико пута сте чули или прочитали да је баш она најкориснија за људско здравље? Не опседају ли вас свакодневно са новинских страница и малих екрана и упућени и неупућени да у јеловник уврстите ову или ону намирницу. Претходно треба да намирите рачун на каси. „Плати, па носи” – поручују с једног огласа! (Извините, нисмо знали да нам је новчаник данас празан)!
Какву тајну крије воћка која
неке наведе на безобразна
поређења? Не журите са
скидањем коре!!
Ни омиљена мајмунска (и људска) посластица ниједном није изостављена. Какву тајну крије воћка која неке сместа наведе на безобразна поређења?
Позивајући се на лекарска и нутриционистичка сведочења, компанија „Јунајтид фрут” је на прелазу у 20. столеће обасула Американце нападним порукама да је плод биљке која је, вероватно, први пут почела да се узгаја на Папуи Новој Гвинеји – драгоцен у исхрани.
Чак је издала књижицу „Хранљиве вредности банане”, позивајући се на тврдњу „Часописа Америчког медицинског удружења” да у неољуштену банану не може да продре ниједна заразна клица. Не журите са скидањем коре, стрпите се мало!
Бројни стручњаци нису се нимало либили да јемче како се одликује лековитим својствима! Лекарима није преостало друго: супервоћку су преписивали оболелима за које у то време није постојала нада у излечење, као што је једна врста аутоимуног оболења са израженом наследном преосетљивошћу на протеин глутен.
Чувени амерички педијатар Сидни Хас је неколицини малених болесника препоручио свакодневне оброке од банане и млека, којима су повремено придодавани супа, желатин и помало меса.
У чланку из 1924. године написао је да је исход био изненађујући: од десеторо лечене деце, осморо је доживело опоравак, праћен повећањем висине и тежине. За двоје је саопштио да се нису повиновала његовим строгим саветима. Брже-боље је похитао да видљиво побољшање припише загонетном ензиму.
За бананама је настала истинска помама 1934. године: др Џорџ Хароп из Џон Хопкинс болнице обзнанио је да се шећерна болест није повукла код оболелих, али су сви који су је имали у својим оброцима прилично смршали. Лишавање вишка килограма одувек је било примаљиво, особито ако се припише тропској воћки. Народе, навали на обрано млеко с бананом!
И преко ноћи је навалио, не чекајући да сване.
Ни данас бананољупци не престају да је величају, успевају да је нахвале на најпосећенијим сајтововима на интернету. Заслуге се делом приписују томе да је већ устоличена као суперхрана. Угледни лист „Њујорк тајмс” отишао је корак даље 1932. с чланком „Банана је од помоћи болесном детету”. Нисте сагласни?
А онда се појавио холандски
научник Виљем Дике који је
доказао да банане немају
извикано лековито својство.
Други светски рат ју је уздигао на престо пожељности, јер су из САД препуни теретни бродови упућивани на ратиште. Недељник „Њузвик” и дневник „Њујорк тајмс” забележели су потресне исповести мајки које су тумарале градовима тражећи банане за своје оболеле малишане. Умешао се дотични Сидни Хас правдајући „Јунајтид фрут” да чини све што може да угоди купцима.
У компанији су задовољно трљали руке, предање је из дана у дан стицало све више поклоника. Педијатар Вилијам Фреди је шездестих година у новинским написима и књигама саветовао мајке да већ од четврте или пете седмице почну бебе да кљукају бананама, не чекајући да напуне четири или пет месеци! Мајке су се покорно утркивале, шта би друго?
А онда се појавио холандски научник Виљем Дике који је доказао да банане немају извикано лековито својство, чак ни код аутоимуног оболења са израженом наследном преосетљивошћу на глутен. Оде санак пусти! Као што ови болесници знају, болест је и даље неизлечива, зато морају да се уздрже од уноса глутена.
Банана је, ипак, само банана.
