Најмногољуднија је поново бацила рукавицу у лице најмоћнијој земљи: до краја године обзнаниће претечу (прототип) новог најснажнијег суперкомпјутера на свету, „млечни пут-3”, више од десет пута бржег од ма којег постојећег!
Кина и Америка су се обреле у роману „Алиса иза огледала”, а да их Луис Керол ниједном није поменуо. Две најмоћније земље схватиле су опомену Црвене краљице: „Видиш, овде је потребно да трчиш коликогод можеш да би остала на истом месту. Уколико желиш стићи негде другде, мораш трчати, бар, двоструко брже од тога!”
Биће то први прелазак нове
„дигиталне границе” од
милијарду милијарди (1018)!
Најмногољуднија је поново бацила рукавицу у лице најмоћнијој земљи: до краја године обзнаниће претечу новог најснажнијег суперкомпјутера на свету, брзог у прорачунавању као људски мозак, и учврстиће своје прво место на којем је од 2010! „Млечни пут-3” (Tianhe-3) биће више од десет пута бржи од ма којег постојећег.
Нова „крцкалица бројева”, како су их из милоште прозвали, изводиће квинтилион израчунавања у секунди! Биће то први прелазак нове „дигиталне границе” од милијарду милијарди (1.000.000.000.000.000.000 или 1018).
Кина је 2010. године с
„млечним путем-1” први
пут претекла остале.
У царству „електронских грдосија” (најбржи рачунари су уједно и највећи), дакле, бесомучно надметање се наставља. Како ће на изазов одговорити Америка, постојбина „дигитални рачунаљки”, деценијама неприкосновена на чувеној „Листи 500 најбржих”?
Кинески чипови
Суперкомпјутери су, иначе, смештени у десетинама великих кућишта или ормара који заузимају огромне просторије. Највише су се користили (и користе) у сложеним научним трагањима (временска прогноза, климатска проучавања, опонашање молекула, физичка дочаравања, смишљање и разбијање тајних лозинки), иако их у великом броју упошљавају и на војним задацима.
Не тако давно укључени и у филмску индустрију, па су у чувеном филму „Господар прстенова” помоћу једног IBM-овог осмишљавани поједини ликови.
Снага суперкомпјутера мери се, обично, збиром операција с покретним зарезом (Floating-point) или флопсима. Кина је 2010. машином „млечни пут-1”, с 2,5 петафлопса (петафлопс је квадрилион флопса или 1015 флопса) први пут претекла остале такмаце.
Седам година он је испао из првих десет, а у сам врх је „сунчев пут” са 93 петафлопса (што је 35 пута моћније од малочас поменутог), а може 124 петафлопса. Занимљиво је да су му уграђени само процесори (чипови) домаће израде, што је први случај изостављања америчке технологије у производњи кинеских суперкомпјутера. На другом месту је „млечни пут-2” (34 петафлопса), једно време најбржи на свету.
Трећи, четврти и пети су амерички, шести и седми јапански, осми швајцарски, а девети и десети, опет, амерички. Са ознаком Кина и САД је више од две трећине „дигитални рачунаљки” међу 500, јер свака има по 171. Јапан је трећи са 28.
На другом месту: „млечни пут-2” (Википедија)
Сада долазимо до најављеног првенца са хиљаду петафлофса (један егзафлопс), названог „млечни пут-3”, првог чија се снага обраде података испоређује с људским мозгом! Очекује се да се користи од 2020. године, превазилазећи имењака с редним бројем један, чак, 200 пута.
Следећа „последња граница”
биће хиљаду пута бржи
суперкомпјутери (1021).
Позивајући се на Националну стратешку рачунарску иницијативу, САД се надају да ће се годину дана доцније придружити Кини.
Борба титана
Веровали или не, од суперкомпјутера „креј-1” из 1976. године до „млечног пута-3” 2020. године брзина израчунавања повећаће се око 16 милијарди пута. Ниједно друго човеково технолошко достигнуће није тако крупним корацима одмицало.
Израз „супер рачунање” први пут је поменут 1920. у листу „Њујорк ворлд”, а тицао се великих табулатора, израђених у ИМБ-у по наруџбини за Колумбија универзитет. Истинска суперкомпјутерска трка или „борба титана” започела је тек седамдесетих прошлог века када је Симор Креј обелоданио „креј-1”.
Следећа „последња граница” биће хиљаду пута бржи суперкомпјутери (најмање један зетафлопс или 1021). Ни то није крај. На измаку последње године 20. столећа 30 врхунских умова, окупљених у Новом Мексику, исказало је смело предвиђање: експонецијални раст брзине израчунавања убрзаће се више него икад!
Па, докле? До граница физичких закона који владају у космосу.
