Када престају да се надмећу спортисти, а настављају научници? „Трка у наоружању” се одавно ушуњала у сва вежбалишта и на сва борилишта. Данашња надметања подсећају на показне лабораторијске вежбе, у којима се учени умови утркују да помакну границе напрезања и људског тела и људске душе. Куда то води?
Британском тркачу на најкраћим деоницама, Двејну Чејмберс, уочи Олимпијских игара 2012. у Лондону укинута забрана изречена девет година раније. Шта је згрешио? Незасито је гутао свакојаке хемикалије: две врсте анаболичких стероида за отклањање умора, три врсте хормона – еритропоетин (ЕPО) за подстицање стварања црвених крвних зрнаца, лиотиронин (тироидни) за стишавање тромости и хормон раста за убрзавање опорављања – и лек за поспаност (модафинил) који одржава будност и појачава телесни одзив.
Ако сте помисли да је то човек-апотека, нисте погрешити. Али то је једна од безброј прича, углавном с тужним и несрећеним крајем. Да ли се у срцу обновљеног олимпијског покрета (1896) нехотице учаурила клица будућег супершампиона или спортисте-натчовека? Поклич „Брже, више, јаче” (citius, altius, fortius) одјекује испод стега с пет испреплетених разнобојних кругова. Још је славни антички лекар Гален препоручио да се једу лековите траве, печурке и тестиси. Сиренском зову с постоља за медаље мало ко може да одоли. Шта се, дакле, најчешће (пред)узима?
Следећи је људски хормон
раста који повисује износ
чиниоца раста (IGF1),
сличног протеину инсулину.
За јачину највише анаболички стероиди које стручњаци постепено преиначују да на медицинским проверама остану неоткривени. У оптицају је их око 2.000. Речена једињења, у суштини, опонашају тестостерон (мушки полни хормом) у организму, поспешујући бујање мишићног ткива. Када се удруже с напорним вежбањем, чак за 38 одсто увећају снагу мушкараца (жена и више).
Следећи је људски хормон раста који повисује износ чиниоца раста (IGF1), сличног протеину инсулину. И он подстиче умножавање мишићних влакана, иако се зналци препиру да ли истовремено појачава снагу. Једно једино проучавање на добровољцима који се не такмиче забележило је побољшање брзине на најкраћим стазама од четири одсто. Али на 50 метара у базену или 100 метара на стадиону, то није занемарљиво. Зар нашем Милораду Чавићу у Пекингу 2008. прво место није измакло за стотинку секунде?
У надметањима у којима је снага мање важна од издржљивости, видни напредак постиже се крвним допингом, чији је циљ да намножи црвена зрнца, задужена за разношење кисеоника. Изводи се на два начина: убризгавањем свеже (освежене) крви (сетите се ненадмашног финског полицајца Ласе Вирена) или узимањем еритропоетина. Уобичајена човекова издржљивост је у једном истраживању увећана је за, чак, 34 посто, а у другом су учесници трчали осам километара дуже на покретној траци, и то 44 секунде брже него раније!
С увећањем броја црвених
зрнаца крв се згушњава,
због чега расте вероватноћa
да се доживи срчани удар.
Поменути хормон (ЕPО) делује и на мозак поспешујући жељу за вежбањем! Не заборавите ни разноразне додатке исхрани које спортисти немилице гутају, јер то није противзаконито: веома омиљени креатин, рецимо, потпомаже лучење молекула преносиоца енергије (ATP) у току тренинга. Енергетски бољитак износи осам процената. А сок од цвекле? Британски истраживачи уочили су да нитрат подиже количину нитрат оксида у телу, олакшавајући мишићима да делотоврније користе кисеоник. Пливачи су за 11 одсто повећали удисање ваздуха смањујући укупан број удисаја на кратким раздаљинама.
Употреба пилула за снажење, свакако, има своју тамну страну. Анаболички стероиди изазивају висок крвни притисак, дебљање срчаних залистака, опадање плодности и нагона за размножавањем и маљавост код жена, а смањивање тестиса код мушкараца. С увећањем броја црвених зрнаца крв се згушњава, због чега расте вероватноћа да се доживи срчани удар. Али врхунски спортисти се разликују од обичних људи, најмање у томе што су већином наследно предодређени за теже напоре.
Градимир Цветковић
