Број не престаје да расте: Зашто је ово заправо проблем?
Број малих језера на Земљи се знатно повећао у последњих неколико деценија према резултатима објављеним у најновијој студији, али ово није вест која треба да нас обрадује – ево и зашто. Анализирајући их, научници су закључили да се њихов збир увећао од 1984. до 2019. године повећао, и то за површину већу од 46.000 квадратних километара – што може да се пореди са територијом држава као што је Словачка или суседна Босна и Херцеговина. Због бактерија и гљивица које се хране мртвим биљкама и животињама на њиховом дну, она стално производе угљен-диоксид, метан, азотоксид и друге гасове – што на крају резултира емитовањем велике количине гасова стаклене баште.
„Последњих деценија дошло је до великих и брзих промена када су језера у питању, а које утичу на повећање ефекта стаклене баште, на екосистеме и приступ водним ресурсима”, каже копнени еколог Јинг Танг са Универзитета у Kопенхагену у Данској. Она додаје да је с колегама, уз комбинацију сателитских снимака и алгоритама, проценила на узорку од 3,4 милиона малих језера да испуштају највише гасова стаклене баште у односу на своју величину. Иако чине 15 посто од укупне површине свих језера на нашој планети, на њих отпада 25 посто емисије угљен-диоксида и 37 посто емисија метана.
„Мала језера емитују непропорционалну количину гасова стаклене баште јер обично акумулирају више органске материје, која се претвара у гасове”, објашњава Танг. „Често су веома плитка, па то гасовина олакшава да стигну до површине и атмосфере.” Резултати су, такође, показали да су мала језера веома осетљива на климатске промене, због чега је веома важно да буду мапирана и да се прате. Верује се да ће научницима у будућности моћи на основу тога да формирају климатске моделе с подацима о утицајима које имају на ефекат стаклене баште, али и проценама водених ресурса са слатком водом и ризицима од поплава. Истраживање је објављено у часопису Nature Communications.
(Национална географија)
