Realna vasiona ima, dakle, prečnik hiljadu do deset hiljada puta veći od trenutno procenjenog, a njena je prostornost, od trenutno procenjene, veća za oko milijardu do deset milijardi puta.
Stevan Bošnjak
Reč pre
Najintrigantniji odnosi u vasioni su oni koji se tiču njene večnosti, njene prostorne veličine, odnosa opozita, količine toplote i njenog uticaja na biološke strukture koje nedri vasiona, među kojima je, za nas Zemljane, najznačajniji pojam života, njegov nastanak, održavanje i suodnos sa vasionom a posebno njenim termodinamičkim osobinama (blagoslovena toplota) od kojih, pre svega život zavisi.
Kalkulusi
Ovo, samo na prvi pogled nerešivo prostranstvo, naselićemo sa četiri ključne formule od kojih zavisi naša dalja uspešna kosmička odiseja:
Prva formula je kvadrat Plankove dužine, druga je Ajnštajn-Plankova jednakost, treća je jednačina za energiju kao proizvod Bolcmanove konstante i toplote, četvrta je leva strana Hajzenbergovog načela neodređenosti posebno važna za vektorska stanja (fazne prostore)
1. r.λ=Gh/c3
2. mc2=hν
3. E=kT
4. x.p=x.mv
Dimenziono: grsec-1cm4 = 6N = 6dimenzija [4 prostora (3 položaja-koordinata +1 kretanja) +1mase+1 vremena). Tako svaku materijalnu tačku N, kao početni skup, smeštamo u 6N (koordinate-impuls fazni prostor kao predstavnika celokupnog skupa (važi dakle i za vasionu kao skup najšire disekcije)]. Iz ove četiri formule dobićemo sve što je potrebno u daljem toku stvari.
Uočićemo da je ključ vasione raspodela toplote po prostoru, takođe će se zapaziti lepa simetrija izmeću varijabilnih i konstantnih konstituenti vasione. Uočićemo da je vasionska masa i uz nju sparena energija sve vasione konstantna, da je ukupna količina toplote vasione takođe konstantna ali je zato prostor vasione varijabilan, dakle njen volumen, samim tim i njena prosečna gustina.
Zadržaću se na trenutnim rezultatima merenja sadašnje opservabilne vasione, normalno uzimaću samo približne vrednosti, što suštinu našeg saznanja ne ometa ni na koji način: Poluprečnik opservabilne vasione, bilo da je tumačimo kao sferu ili kub je oko 1028cm, a shodno ovome je i zapremina vasione oko 1084cm3. Odavde proističe da je prosečna gustina, za konstantnu masu od 1056grama, oko ρ≈10-28gr/cm3. Iz prve formule je lako naći da je talasna dužina vasione: λ≈10-93cm. Iz druge formule nalazimo da je ukupna energija vasione reda 1076erga.
Odavde lako nalazimo ukupnu količinu toplote svemira koja se svu večnost raspodeljuje varijabilnim volumenom vasionskog prostora. Ovo se odnosi kako na stanje termodinamičke ravnoteže, kad svaka tačka prostora ima jednaku prosečnu temperaturu, tako i na stanje termičke neravnoteže (kakav je današnji posmatrani svemir) gde pojedine tačke prostora (zvezde, proto-magline, magline itd.) imaju znatno veću temperaturu od ogromnog ostatka prostora (vakuuma). Tada imamo: T=E/k≈1076erga/10-16erga/Kelvinu≈1092 Kelvina.
Ovo se T kao i elektromagnetski spektar raspoređuje po celoj vasioni, uključiv i njene opozite kakvi su duboki vakuum sa temperaturom blizu apsolutne nule i njegovim opozitom koji čini najvrelija plazma svih zvezda, interlopera, kvazara, supernovih i ostalih vrelih materijalnih tačaka svemira. Otuda sledi: T ≥ t0min.. t0max. → 1092K ≥ 100K . 1092K. Da nema vezane, dakle neotklonjive kinetičke energije nulte tačke (oscilacije nulte tačke) važilo bi dakako: T = t0min.. t0max.→1092K=100K.1092K.
Vidimo da, sve što je iole merljivo u temperaturnom smislu, pa bila to užasna studen vakuuma ili htonska jara brzo orbitirajućih unutrašnjosti kolapsara, u zbiru daje tih 1092K (za trenutno opserviranu vaseljenu).
Uočavamo da je prosečna temperature vasione (tx) isključivi zavisnik od količnika ukupne toplote i varijabilnog volumena (prostora kosmosa): tx=T/V.
Odavde za razne modele vasione imamo razne rezultate:
Prvi model kaže da: t1=T/V=1092/1084=108Kelvina. Kada bismo, po opservabilnom svemiru, ravnomerno raspodelili svu ukupnu toplotu, on bi imao ne baš ugodnih sto miliona kelvina u svakom svom kutku.
Čini se da je Tvorac Zvezda smislio duge gugolpleksanske priče kalibrisanja svemira, kojima je konačni cilj eonsko, entelehijsko pripitomljavanje vakuuma i njegovog entropijskog (S=klogW) aspekta, a koje se izgleda odnose ne samo na usporavanje entropije i posledičnog nezaustavljivog logaritamskog pada kosmosa u termodinamičku propast, već i njeno ektropijsko evolutivno, obrtanje {Tvorac Zvezda je stvorio opozit Entropiji (S), Evoluciju (Ὧ). Bit bivstva ove vasione je proizvod bićevnih opozita, razmaknutih najdalje što je to moguće u sistemu kakav je kosmos. Na jednom je njenom termodinamičkom kraju nulta evolucija ili potpuna entropija, na drugom je njegovom termodinamičkom kraju nulta entropija ili potpuno evolutivno uređen univerzum. Ovo možemo napisati kao: S . Ὧ = 1 → S=1/Ὧ.
Entropija je maksimalna kad se evolucija bliži nuli i obratno. Pod evolucijom razmatram jednako žive i nežive sisteme kakvo je građenje sve složenijih elemenata od vodonika nadalje. Neka vrsta slojevitosti. Entropija je svojevrsna devolucija ili inverzna evolucija i obratno. Entropija je maksimalna kad, od svih verovatnoća stanja postoji samo jedno moguće stanje, stanje apsolutne nule i tada se verovatnoća preobraća u jediničnu izvesnost.
Jako je bitno pomenuti da je pored opisnih definicija entropije kakve su da je: to deo energije koji je trajno vezan, potpuno degradiran i do kog se više ne može doći, da neprekidno prirasta do stanja apsolutne nule kada je maksimalna, da je proporcionalna logaritmu zapremine faznog prostora, da je logaritam verovatnoće stanja itd… izuzetno je bićevna definicija koja kaže da je entropija količnik apsolutne temperature i toplote vasione:
S=t0K/T=-273,150C/-273,150C=1= Maksimalna entropija.
Za: t0K/T=-273,150C/∞=0= Minimalna entropija, tj. Maksimalna evolucija.
Formula Evolucije je inverzna ovoj Entropije:Ὧ = (klogW)-1 = (t0K/T)-1.
Proizvod ovih opozita daje: S . Ὧ = t0K/T. (t0K/T)-1 = 1,odnosno kompletnu termodinamičku sliku strukture univerzuma. Kako je svest (ψΔ)najviši sloj evolucije(Ὧ),ona je opozitno najrazmaknutija od entropije pa važi: S.ψΔ=1. Iz: ψΔ=1/S →1/∞=0 dobili smo maksimalnu entropiju i nulto postojanje bilo kakvog oblika svesti u univerzumu.
Za: 1/0=∞,dobili smo nultu entropiju i beskonačno slojevitu svest koja prekriva i prožima svu vaseljenu. Kosmička biosfera i noosfera (Panpsihizam) su, pod ovim uslovima, nužne baš kao i toplotna smrt sveta (-273,150C:Imperija entropije), kao njihov najdalji opozit. Ako fazni prostor Imperije entropije (S = t0K/T = -273,15/-273,15 = 1) ima samo jedan stepen slobode-vibraciju nulte tačke, onda je njemu suprotan onaj koji je stvorio vaseljensku noosferu [ψΔ=(t0K/T)-1] sa beskonačnim brojem stepena slobode. Pa, može se sada reći da je to Bog, s tim da Evolucija u njegovoj kosmičkoj katabazi ima odlučujuću ulogu. Sve nadalje sledi gvozdenu logiku dovoljnog razloga: Da postoje tri prostora i da upravo stvaramo četvrti:
Prvi je prostor trodimenzionalni = cm3.
Drugi je prostor četvorodimenzionalni = prostor-vreme= cm3t1.
Treći je šestodimenzionalni fazni prostor = 4 dimenzije prostora + jedna dimenzija mase + jedna dimenzija vremena.
Četvrti je 7d (sedmodimenzionalni prostor) koji svakoj materijalnoj tački faznog prostora dodaje najmanje jednu (Čovek), dimenziju svesti (dψ).
Odnos entropije i svesti dat je sledećom formulom: Δsψ=klogW/dψ
7d = 4dPROSTOR + 1dMASA + 1dVREME + 1dψ(SVEST) + klogW/dψ.Ovim vektorskim prostorima možemo pridodavati neograničen broj (8-∞) skalara:
Za beskonačan broj dimenzija svesti (Bog) važi: ∞d = ∞d(PROSTOR) + 1/∞(MASA) + ∞d(VREME) + ∞dψ(SVEST) + klogW/∞(ENTROPIJA)
∞ = ∞ + 0 + ∞ + ∞+ 0.
Termodinamička smrt vasione: ∞ = ∞ + 0 + ∞ + 0+ ∞.
*
Drugi model, koji daje ugodnih100=1 Kelvinakroz svu vaseljenu kaže ovo: t2=T/V=1092/1092=100 Kelvina.Samo tada prečnik vasione mora biti sto do hiljadu puta veći, uz odgovarajući volumen.
Da bi realna prosečna opservabilna temperatura vasione bila blizu nule Kelvina, dakle oko minus -270 stepeni Celzijusa, što je realnije, zaključujem da je poluprečnik vasione, tj. njena prostornost veća od postojeće trenutno opažene, pa tada imamo:trealno ≈ 2,7.10-2K, za 2,7.10-2=1092/V, odavde je lako naći nepoznat V (volumen vasione) i on iznosi oko 1094cm3, sa odgovarajućim poluprečnikom od oko: r≈1031-32 cm.Realna vasiona ima, dakle, prečnik hiljadu do deset hiljada puta veći od trenutno procenjenog, a njena je prostornost, od trenutno procenjene, veća za oko milijardu do deset milijardi puta.
Prilog 1,2
Dimenziona analiza
t = T/V, T = E/k → t = E/k/V → erg/erg/0K/cm3 = erg.0K/ergcm3 → t = 0K/cm3.
Prostorno i temperaturno oscilirajući svemir
Apsolutna nula, nula Kelvina = -273,15 Celzijusa. Potpuni temperaturni kapacitet opservabilne vasione je: ∑t = 1092 Kelvina.Maksimalna moguća veličina svemira, za temperaturu koja teži minimalnoj (nula Kelvina) je: V = T/t = 1092: (-273,15) ≈ 1094cm3. Najmanja moguća prostornost svemira za temperaturu koja teži maksimalnoj od 1092K je: V = T/t = 1092:1092 ≈ 100 ≈ 1cm3. Svemir, dakle, oscilira između poluprečnika: r ≈ 100-1031-32cm, temperaturnih opozita: (100→ 0) – 1092K, i Volumena: 100 – 1094cm3.
