Реална васиона има, дакле, пречник хиљаду до десет хиљада пута већи од тренутно процењеног, а њена је просторност, од тренутно процењене, већа за око милијарду до десет милијарди пута.
Стеван Бошњак
Реч пре
Најинтригантнији односи у васиони су они који се тичу њене вечности, њене просторне величине, односа опозита, количине топлоте и њеног утицаја на биолошке структуре које недри васиона, међу којима је, за нас Земљане, најзначајнији појам живота, његов настанак, одржавање и суоднос са васионом а посебно њеним термодинамичким особинама (благословена топлота) од којих, пре свега живот зависи.
Kалкулуси
Ово, само на први поглед нерешиво пространство, населићемо са четири кључне формуле од којих зависи наша даља успешна космичка одисеја:
Прва формула је квадрат Планкове дужине, друга је Ајнштајн-Планкова једнакост, трећа је једначина за енергију као производ Болцманове константе и топлоте, четврта је лева страна Хајзенберговог начела неодређености посебно важна за векторска стања (фазне просторе)
1. r.λ=Gh/c3
2. mc2=hν
3. E=kT
4. x.p=x.mv
Димензионо: grsec-1cm4 = 6N = 6 димензија [4 простора (3 положаја-координата +1 кретања) +1масе+1 времена). Тако сваку материјалну тачку N, као почетни скуп, смештамо у 6N (координате-импулс фазни простор као представника целокупног скупа (важи дакле и за васиону као скуп најшире дисекције)]. Из ове четири формуле добићемо све што је потребно у даљем току ствари.
Уочићемо да је кључ васионе расподела топлоте по простору, такође ће се запазити лепа симетрија измећу варијабилних и константних конституенти васионе. Уочићемо да је васионска маса и уз њу спарена енергија све васионе константна, да је укупна количина топлоте васионе такође константна али је зато простор васионе варијабилан, дакле њен волумен, самим тим и њена просечна густина.
Задржаћу се на тренутним резултатима мерења садашње опсервабилне васионе, нормално узимаћу само приближне вредности, што суштину нашег сазнања не омета ни на који начин: Полупречник опсервабилне васионе, било да је тумачимо као сферу или куб је око 1028cm, а сходно овоме је и запремина васионе око 1084cm3. Одавде проистиче да је просечна густина, за константну масу од 1056grama, око ρ≈10-28gr/cm3. Из прве формуле је лако наћи да је таласна дужина васионе: λ≈10-93cm. Из друге формуле налазимо да је укупна енергија васионе реда 1076erga.
Одавде лако налазимо укупну количину топлоте свемира која се сву вечност расподељује варијабилним волуменом васионског простора. Ово се односи како на стање термодинамичке равнотеже, кад свака тачка простора има једнаку просечну температуру, тако и на стање термичке неравнотеже (какав је данашњи посматрани свемир) где поједине тачке простора (звезде, прото-маглине, маглине итд.) имају знатно већу температуру од огромног остатка простора (вакуума). Тада имамо: T=E/k≈1076erga/10-16erga/Kelvinu≈1092 Kelvina.
Ово се Т као и електромагнетски спектар распоређује по целој васиони, укључив и њене опозите какви су дубоки вакуум са температуром близу апсолутне нуле и његовим опозитом који чини најврелија плазма свих звезда, интерлопера, квазара, супернових и осталих врелих материјалних тачака свемира. Отуда следи: T ≥ t0min. . t0max. → 1092K ≥ 100K . 1092K. Да нема везане, дакле неотклоњиве кинетичке енергије нулте тачке (осцилације нулте тачке) важило би дакако: T = t0min.. t0max.→1092K=100K.1092K.
Видимо да, све што је иоле мерљиво у температурном смислу, па била то ужасна студен вакуума или хтонска јара брзо орбитирајућих унутрашњости колапсара, у збиру даје тих 1092K (за тренутно опсервирану васељену).
Уочавамо да је просечна температуре васионе (tx) искључиви зависник од количника укупне топлоте и варијабилног волумена (простора космоса): tx=T/V.
Одавде за разне моделе васионе имамо разне резултате:
Први модел каже да: t1=T/V=1092/1084=108 Kelvina. Kада бисмо, по опсервабилном свемиру, равномерно расподелили сву укупну топлоту, он би имао не баш угодних сто милиона келвина у сваком свом кутку.
Чини се да је Творац Звезда смислио дуге гуголплексанске приче калибрисања свемира, којима је коначни циљ еонско, ентелехијско припитомљавање вакуума и његовог ентропијског (S=klogW) аспекта, а које се изгледа односе не само на успоравање ентропије и последичног незаустављивог логаритамског пада космоса у термодинамичку пропаст, већ и њено ектропијско еволутивно, обртање {Творац Звезда је створио опозит Ентропији (S), Evoluciju (Ὧ). Бит бивства ове васионе је производ бићевних опозита, размакнутих најдаље што је то могуће у систему какав је космос. На једном је њеном термодинамичком крају нулта еволуција или потпуна ентропија, на другом је његовом термодинамичком крају нулта ентропија или потпуно еволутивно уређен универзум. Ово можемо написати као: S . Ὧ = 1 → S=1/Ὧ.
Ентропија је максимална кад се еволуција ближи нули и обратно. Под еволуцијом разматрам једнако живе и неживе системе какво је грађење све сложенијих елемената од водоника надаље. Нека врста слојевитости. Ентропија је својеврсна деволуција или инверзна еволуција и обратно. Ентропија је максимална кад, од свих вероватноћа стања постоји само једно могуће стање, стање апсолутне нуле и тада се вероватноћа преобраћа у јединичну извесност.
Јако је битно поменути да је поред описних дефиниција ентропије какве су да је: то део енергије који је трајно везан, потпуно деградиран и до ког се више не може доћи, да непрекидно прираста до стања апсолутне нуле када је максимална, да је пропорционална логаритму запремине фазног простора, да је логаритам вероватноће стања итд… изузетно је бићевна дефиниција која каже да је ентропија количник апсолутне температуре и топлоте васионе:
S=t0K/T=-273,150C/-273,150C=1= Максимална ентропија.
За: t0K/T=-273,150C/∞=0= Минимална ентропија, тј. Максимална еволуција.
Формула Еволуције је инверзна овој Ентропије: Ὧ = (klogW)-1 = (t0K/T)-1.
Производ ових опозита даје: S . Ὧ = t0K/T. (t0K/T)-1 = 1, односно комплетну термодинамичку слику структуре универзума. Kако је свест (ψΔ) највиши слој еволуције (Ὧ), она је опозитно најразмакнутија од ентропије па важи: S.ψΔ=1. Iz: ψΔ=1/S →1/∞=0 добили смо максималну ентропију и нулто постојање било каквог облика свести у универзуму.
За: 1/0=∞, добили смо нулту ентропију и бесконачно слојевиту свест која прекрива и прожима сву васељену. Kосмичка биосфера и ноосфера (Панпсихизам) су, под овим условима, нужне баш као и топлотна смрт света (-273,150C: Империја ентропије), као њихов најдаљи опозит. Ако фазни простор Империје ентропије (S = t0K/T = -273,15/-273,15 = 1) има само један степен слободе-вибрацију нулте тачке, онда је њему супротан онај који је створио васељенску ноосферу [ψΔ=(t0K/T)-1] са бесконачним бројем степена слободе. Па, може се сада рећи да је то Бог, с тим да Еволуција у његовој космичкој катабази има одлучујућу улогу. Све надаље следи гвоздену логику довољног разлога: Да постоје три простора и да управо стварамо четврти:
Први је простор тродимензионални = cm3.
Други је простор четвородимензионални = простор-време= cm3t1.
Трећи је шестодимензионални фазни простор = 4 димензије простора + једна димензија масе + једна димензија времена.
Четврти је 7d (седмодимензионални простор) који свакој материјалној тачки фазног простора додаје најмање једну (Човек), димензију свести (dψ).
Однос ентропије и свести дат је следећом формулом: Δsψ=klogW/dψ
7d = 4dPROSTOR + 1dMASA + 1dVREME + 1dψ(SVEST) + klogW/dψ. Овим векторским просторима можемо придодавати неограничен број (8-∞) скалара:
За бесконачан број димензија свести (Бог) важи: ∞d = ∞d(PROSTOR) + 1/∞(MASA) + ∞d(VREME) + ∞dψ(SVEST) + klogW/∞(ENTROPIJA)
∞ = ∞ + 0 + ∞ + ∞ + 0.
Термодинамичка смрт васионе: ∞ = ∞ + 0 + ∞ + 0 + ∞.
*
Други модел, који даје угодних 100=1 Kelvina кроз сву васељену каже ово: t2=T/V=1092/1092=100 Kelvina. Само тада пречник васионе мора бити сто до хиљаду пута већи, уз одговарајући волумен.
Да би реална просечна опсервабилна температура васионе била близу нуле Kелвина, дакле око минус -270 степени Целзијуса, што је реалније, закључујем да је полупречник васионе, тј. њена просторност већа од постојеће тренутно опажене, па тада имамо: trealno ≈ 2,7.10-2K, za 2,7.10-2=1092/V, одавде је лако наћи непознат V (волумен васионе) и он износи око 1094cm3, са одговарајућим полупречником од око: r≈1031-32 cm. Реална васиона има, дакле, пречник хиљаду до десет хиљада пута већи од тренутно процењеног, а њена је просторност, од тренутно процењене, већа за око милијарду до десет милијарди пута.
Прилог 1,2
Димензиона анализа
t = T/V, T = E/k → t = E/k/V → erg/erg/0K/cm3 = erg.0K/ergcm3 → t = 0K/cm3.
Просторно и температурно осцилирајући свемир
Апсолутна нула, нула Kelvina = -273,15 Celzijusa. Потпуни температурни капацитет опсервабилне васионе је: ∑t = 1092 Kelvina. Максимална могућа величина свемира, за температуру која тежи минималној (нула Kelvina) је: V = T/t = 1092: (-273,15) ≈ 1094cm3. Најмања могућа просторност свемира за температуру која тежи максималној од 1092K je: V = T/t = 1092:1092 ≈ 100 ≈ 1cm3. Свемир, дакле, осцилира између полупречника: r ≈ 100-1031-32cm, температурних опозита: (100→ 0) – 1092K, и Волуменa: 100 – 1094cm3.
