Aстрономи су покушали да утврде разлике и сличности два најсложенија нама позната система, мада у потпуно различитим размерама – свемира и његових галаксија и мозга и његових неуронских ћелија. Испоставило се да су сличности много веће него што се могло претпоставити.
Окупљени у тиму, асторфизичари, неуролози и неурохирурзи открили су да су, и поред тога што су размере неупоредиве, структуре мозга и свемира изузетно сличне. У неким аспектима, ова два система изгледају сличнија један другом, него деловима који их чине. Наводи се да изузетно различити физички процеси доводе до врло сличних сложених и организованих структура. На пример, људски мозак делује захваљујући мрежи од скоро 70 милијарди неурона који га заједно чине. Претпоставља се да свемир има најмање 100 милијарди галаксија.
Део свемира
Оба система су организована у сложену ткање или мрежу повезану дугим нитима и чворовима који их повезују. Ови чворови се уочавају на сликама и свемира и мозга, што објашњава неке очигледне сличности. Такође, у оба система, ове мреже чине само 30 одсто масе. У сваком од њих око 70 одсто масе заправо чине делови за које се чини да су пасивни: мождана течност и тамна материја свемира. Да би боље истражили те сличности, истраживачи су упоређивали начин формирања тих галактичких ткања са деловима мозга. Желели су да разумеју како се оно ширило кроз ове две потпуно различите мреже.
Део мозга
„Израчунали смо спектралну густину оба система. Ово је техника која се често користи у космологији за проучавање просторне расподеле галаксија”, објашњава Франко Ваца, астрофизичар са Универзитета у Болоњи који је радио на овој студији заједно са неурохирургом Албертом Фелетијем са Универзитета у Верони. „Наша анализа је показала да расподела флуктуације унутар неуронске мреже малог мозга на скали од 1 микрометара до 0,1 милиметра прати исту прогресију расподеле материје у космичкој мрежи, али, наравно, на већој скали која иде од 5 милион до 500 милиона светлосних година.”
Такође су испитали начине повезивања мрежа неутрона и галаксија – поново проналазећи приметне сличности, при чему су системи изгледали сличнији једни другима него деловима који их сачињавају. Да би то учинили, упоредили су просечан број веза између сваког од чворова и начин на који се групишу. „Још једном, структурни параметри су идентификовали неочекивани ниво сагласности. Вероватно се повезаност две мреже развија следећи сличне физичке принципе, упркос упадљивој и очигледној разлици између физичких моћи које регулишу галаксије и неуроне”, наводи Алберто Фелети.
„Ове две сложене мреже показују више сличности од оних које деле космичка мрежа и галаксија или неуронска мрежа и унутрашњост неуронског тела”, додаје истраживач. Чланак у коме су објављени ови налази: „Квантитативно поређење између неуронске мреже и космичке мреже”, објављен је у часопису Frontiers of Physics.
(Извор РТС)
