Светлост која звучи, и то први пут. Управо то су учинили научници са Универзитета Сиднеј (Аустралија). Свој подухват упоређују са хватањем муње у виду грмљавине, најављујући примену у оптичким (светлосни) рачунарима који ће 20 пута у брзини надмашити садашње лаптопове. Како?
Податке ће, уместо садашњих електрона, обрађивати фотони. Кодирање информација у светлосне честице се одавно обавља у оптичким влакнима. Али натерати рачунарски чип (микропроцесор) да их прихвати и обради у фотонима није нимало лако. Зашто? Зато светлост је сувише брза, па данашњи чипови нису у стању да је прочитају.
Аустралијски истраживачи су изабрали поступак успоравања светлости претварањем у звук. Да би рачунари користили податке достављене светлошћу, а то значи веома великом брзином, без икаквог отпора и загревања и сметњи изазваних електромагнетским зрачењем, они у чипу морају да се успоре, преусмере и ускладиште за даљу употребу. То је постигнуто помоћу меморијског склопа који звучне и светлосне таласе преноси у фотонски микрочип.
Svetlost nije postala zvuk već je svetlost naterala materijal kroz koji prolazi da proizvede zvuk.
Ovi primeri će poslužiti ljudima da shvate kako je nastala kreacija svega što je kreirano od samog Kreatora. Naime, Kreator je kreirao preko Njegove Reči a Reč je samo još jedno od mnogih imena za ono što zovemo Duh ili Sveti Duh.
Ukratko: Po izlasku iz svetova čiste svesti ili čistog Duha, programski je došlo do razdvajanja na duhovnu Svetlost i duhovni Zvuk. Tom prilikom su sa sobom poneli tačno određene programe. šematske planove i kodove prema kojima su spustali svoje oscilacije (vibracije) i onda međusobno započeli određene reakcije u kreiranju materije, energgije, prostora i vremena.
Ovo kaže da prvog praska uopšte nije bilo. Ali o ovome drugom prilikom…