Научници већ дуго знају за мистериозне „откуцаје срца” у Сунцу, а сада тврде: „Kоначно смо одредили њихово порекло”.
Једна мистерија нашег Сунца дуго је био извор расправа међу соларним физичарима, а реч је о сигналима који подсећају на откуцаје срца. Аутори нове студије сада тврде да су решили ту тагонетку и открили је извор тих „откуцаја срца”. Наиме, открили су мистериозни сигнал, налик на откуцаје срца, који се понављају сваких 10 до 20 секунди и долазе из наше звезде. Сигнал је уочен на соларној бакљи класе C која се налази 5.000 километара изнад површине Сунца. Пулсеви о којима је реч познати су као квазипериодичне пулсације (QPP) и као такви дуго су били мистерија и извор расправа међу соларним физичарима.
Соларни радијски избоји су интензивни изливи радио–таласа из наше матичне звезде, који се често повезују са соларним бакљама, а познато је да имају сигнале са понављајућим обрасцима.
Откривање извора откуцаја срца у соларној бакљи могло би помоћи астрофизичарима да боље разумеју како се ослобађају катастрофалне соларне олује, истиче међународни тим научнника предвођен Технолошким институтом из Њу Џерсија (NJIT). „Откриће је неочекивано. Тај узорак откуцаја важан је за разумевање на који се начин енергија ослобађа и расипа у Сунчевој атмосфери током ових невероатно снажних експлозија на Сунцу”, објашњава Сиђије Ју, астроном повезан с Технолошким институтом из Њу Џерсија и коатор нове студије која је објављена у научном часопису Nature Communications.
Соларни радијски избоји су интензивни изливи радио–таласа из наше матичне звезде, који се често повезују са соларним бакљама, а познато је да имају сигнале с понављајућим обрасцима. Поменути тим истраживача утврдио је извор откуцаја срца након анализе микроталасних посматрања соларних бакљи из 13. јула 2017. године, снимљених радиотелескопом Expanded Owens Valley Solar Array (EOVSA). Осматрања су показала понављајући узорак сигнала, што је Јуанкун Kоу, водећи аутор нове студије и докторанд на Универтитету Нанђинг (NJU), упоредио са откуцајима срца.
Научници су идентификовали QPP сигнал у подножју слоја електричне струје који се протеже око 25.000 километара кроз подручје бакље, у језгру ерупције где се супротне стране приближавају једна другој, прекидају и поново спајају, стваракући интензивну енергију што покреће соларну бакљу. Тај процес се зове магнетска реконекција и ово је први пут да је QPP опажен на таквој локацији. Још занимљивије, открили су и други откуцај срца у бакљи.
Kористећи јединствене могућности микроталасног снимања радио–телескопа EOVSA, тим је измерио енергетски спектар електрона на два радио извора у овом догађају.
„Понављајући обрасци нису неуобичајени за соларне радијске избоје. Али занимљиво, постоји секундарни извор који нисмо очекивали, смештен дуж растегнутог струјног слоја, који пулсира на сличан начин као главни QPP извор”, појаснио је Kоу. „Први пут је детектован квазипериодични радио-сигнал који се налази у подручју поновног повезивања. Ова детекција нам може помоћи да утврдимо који је од два извора узроковао други.”
Kористећи јединствене могућности микроталасног снимања радио–телескопа EOVSA-е, тим је измерио енергетски спектар електрона на два радио извора у овом догађају. „Спектрална слика дала нам је нову просторно и временски разлучену дијагностику нетермалних електрона бакље… Открили смо да дистрибуција високоенергетских електрона у главном QPP извору варира у фази с дистрибуцијом секундарног QPP извора у електронском струјном листу. Ово је јака индикација да су два QPP извора блиско повезана”, истакао је Бин Чен, ванредни професор физике на NJIT-у и коаутор студије.
Сиђије Ју, пак ,наглашава да налази студије бацају ново светло на важан феномен који лежи у основи процеса поновног повезивања који покреће ове експлозивне догађаје унутар Сунца: „Kоначно смо одредили порекло QPP-ова у соларним бакљама као резултат повременог поновног спајања у струјном слоју бакље. Ова студија покреће преиспитивање тумачења претходно пријављених QPP догађаја и њихових импликација на соларне бакље.”
(Илустрација NASA/GSFC/SDO)
(Зимо)
