ТАЈНОВИТА 432 ХЕРЦА

Многи верују да ова фрекценција има исцелитељску моћ. Да ли је,заиста,математички усклађена са свемиром и нашим телом?

Неки заговорници износе техничке аргументе уз 432 херца, тврдећи да је то фреквенција која резонира са срчаном чакром, обнавља наш ДНК и побољшава духовно и ментално здравље. Постоје и неке тврдње да музика подешена на 432 херца стимулише десну хемисферу мозга, која је одговорна развој маште, коришћење осећаја, тумачење симбола, поимање апстрактних појмова и слично.

Но,зашто онда користимо 440 херца?
Постојитеорија о томе да се озлоглашени
нацистичкиминистар пропаганде Јозеф
Гебелс својевременозалагао за увођење
стандарда од 440 херца какоби натерао
људе да размишљају на одређениначин
итако их правио својеврсним
затвореницима одређеног стања ума.

Наводи се да је музика штимована на 432 херца мекша, јаснија и да ју је лакше слушати. Сматра се да ће особа слушањем музике на тој фреквенцији лакше ући у стање медитације и опустити се јер је реч о звуку који је складнији и угоднији за слушање. Исто тако, музичку станицу на 432 херцаније потребно слушати толико гласно као ону на 440 херца, што је угодније уху, а такав тон је и транспарентнији, израженији и пружа јаснију музичку слику.

Јозеф Гебелс (Википедија)

Но,зашто онда користимо 440 херца? Постоји теорија о томе да се озлоглашени нацистички министар пропаганде Јозеф Гебелс својевремено залагао за увођење стандарда од 440 херца како би натерао људе да размишљају на одређени начин и тако их правио својеврсним затвореницима одређеног стања ума. Упркос томе, Сједињене Државе су четрдесетих година почеле да уводе стандард од 440 херца, који је 1953. постао међународно прихваћен.

Можда се тајна ипак крије у стимулацији
десне хемисфере мозга, што су, чини се,
интуитивно знали и неки други велики
композитори који су обилато у својим
делимакористили 432 херца, као што су
Шопен,Бах, Дебиси, Моцарт и Регер.

Та фреквенција се ипак сматра врло неприродном, што тврди и др Леонард Хоровиц, који је у чланку „Култ за контролу музике” и написао: „Музичка индустрија изводи ту наметнуту фреквенцију која код популације ствара већу агресију, психосоцијалну агитацију и емоционални стрес, чиме се стварају предиспозиције за развој физичких болести”.

Можда се тајна ипак крије у стимулацији десне хемисфере мозга, што су, чини се, интуитивно знали и неки други велики композитори који су обилато у својим делима користили 432 херца, као што су Шопен, Бах, Дебиси, Моцарт и Регер.

Шопен, Бах, Моцарт (Википедија)

Кад се те две фреквенције испитују у експериментима о утицају вибрација на материју, образац показује да 432 херца ствара специфичне облике који указују на усклађеност с природнима, док подешавање на 440 херца ствара нејасне обрасце који откривају мањак кохерентности.

Док фреквенција од 432 херца у телу ствара склад, она од 440 херца може узроковати болести. Исто тако, све је више музичких и метафизичких група које се залажу за увођење оптималног интегритета у музичку индустрију и духовност ‒ подешавањем на 432 херца.

Тако је један холандски новинар још 2008. основао одбор назива „Враћање на 432 херца”, тврдећи да је то изворна фреквенција коју су користиле готово све древне културе и која је откривена на разним старим инструментима. Тај одбор стога жели да људе поново упозна са квалитетима фреквенције од 432 херца и да уведе нови стандард у музику, иако је мало вероватно да ће у томе бити успешан, понајвише због техничких потешкоћа. Наиме, не може се сваки инструмент штимовати на ову фреквенцију, а посебно не они дувачки јер би то узроковало промену хармоније целог инструмента, чиме би се јавила потреба за дизајнирањем потпуно нове врсте таквих инструмената.

Већина историчара верује да је музика настала као начин опонашања птица или звукова које мајка користи да би успавала бебу. Данас нема сумње да музика мења наше емоције и стање ума. Подсетимо се да се фреквенција мери у циклусима по секунди, тј. користи се стандардна јединица времена да би се утврдио број фреквенција. Херц је тако један модеран појам настао тек 1930.

Сви ћемо признати да музика утиче на нас,иако нисмо потпуно сигурни у разлог и начин на који то чини. Модерна истраживања углавном показују моћ музике, али еволуцијски процес и разлог остају необјашњени. Ми ћемо зато морати да и даље уживамо у омиљеним делима слушајући их углавном на 440 херца, док ће музика и наш мозак и даље стварати своју исконску, нама још несхватљиву везу.

(Извор РТС)