Рокенрол је представљао признање стварности људске природе. Ми смо грешници у једнакој мјери као и свеци. Рокенрол се смијао помпезној и светачкој страни наше природе која намјерно игнорише алтернативну страну.
Проф. др Предраг
Слијепчевћ
Посвећено Лин Маргулис (1938-2011) епитомији побуњеништва. Лин на универзитету у Бостону око 1980. (захваљујем Дориону Сегану на дозволи за кориштење слике).
Раскошна побуна младости против свих врста конформитета, некада позната као рокенрол, била је један од врхова западне цивилизације. Рокенрол је представљао способност Запада да се смије самом себи; способност да пародира своју похлепу, њезину наивност, свој нарцизам и свој милитаризам. Ова способност самокритке чинила је Запад напреднијим од Совјета, Kинеза и ајатолаха, алергичних на сваки облик критике. Совјети и компанија су били догматски свеци који су умишљали да сједе на високом моралном нивоу, убијајући тако сваки облик неслагања са својом светошћу.
Насупрот, дух рокенрола је давао топло људско лице западној цивилизацији. Рокенрол је представљао признање стварности људске природе. Ми смо грешници у једнакој мјери као и свеци. Рокенрол се смијао помпезној и светачкој страни наше природе која намјерно игнорише алтернативну страну. Kроз рокенрол бунтовна младост је открила инструмент за критику геронтократије.
Смрт рокенрола
Нажалост, рокенрол као културна снага више не постоји. Мутирао је у одбрамбени механизам свјетске машине за прављење новца. Мутација је била тако очита средином 1980-их када су рокери гладни славе искористили прилику за самопромоцију на рачун гладних Африканаца. Од тада се мутација преселила на још екстремније подручје. Остарјели рокери су постали дио геронтократске елите која брани лажне вриједности. Они су данас су на истој моралној страни коју су окупирали Совјети, Kинези и ајатоласи прије 50 година.
Модерни рокенрол више није музика и поезија. Нови рокенрол је способност бунтовне младости да се смије политици и свјетској машини за прављење новца.
Покушајмо разумјети дубину пада Запада у заробљеништво геронтократије уз помоћ изворног пјесника рокенрола, Боба Дилана. Нека нам стих из његове познате пјесме „Поведи ме на путовање твојим чаробним бродом” буде симбол истинског духа рокенрола, духа магичности који је даровао топлину и човјечност западној цивилизацији. Магичности откривања, магичности умјетничке љепоте, чаролије смијеха обиљеженог невиношћу младе побуне. Запад је изгубио чаролију. Али то не значи да се чаролија не може опет наћи.
Ово је фиктивно писмо Боба Дилана Нобеловом одбору, посвећено трагању за изгубљеном чаролијом.
Драги Нобелов одборе,
Пишем вам у своје име и у име Господина Тамбураша (Мр Тамбоурине Ман). Ово писмо је одговор на вашу недавну награду за књижевност особи по имену Боб Дилан. Познајем ту особу јако добро. Она је једна половина мене. Друга половима мене је Господин Тамбураш. Ове двије половине живе у симбиози и чине мој карактер. Ако ми одузмете једну половину карактера, друга половина умире.
Допустите ми да будем искрен. За мене је Нобелова награда споменик геронтократији. То је начин на који остарјела елита каже: ви сте најбољи чувар наших светих геронтократских вриједности. Славимо вашу преданост нашим вриједностима. Kроз награду вас примамо у кућу светаца. Ваше мјесто међу светима је зајамчено. Остаћете свети и након смрти. Будуће генерације ће се клањати вашем доприносу нашој колективној светости.
Али права магија књижевности, или поезије, за коју сте ме издвојили у вашој годишњој похвали геронтократије, може постојати само на том клизавом и опасном подручју на коме се сусрећу свеци и грешници. Само на овом подручју ми људи можемо открити магичност. Територија је јединствена и непредвидљива. До ње можете доћи само путујући „чаробним бродом”. Ако вјерујете у истински дух „чаробног брода”, ваш властити комадић магичности вас чека негдје на овом путовању.
Kако осјетити дух „чаробног брода”? У мојим очима овај дух личи на птицу. Замислите птицу пуна живота и младости која сретно пјева пјесму магичности. Ако дух има материјални облик, мора бити попут ове птице.
Ево мога главног приговора. Не могу прихватити оно што желите да учините са птицом. Желите да је затворите у кавез. Затим, желите да похраните кавез са птицом у свој музеј. А онда желите да сликате мене и птицу, пуне радости, јер смо примљени у ваш музеј.
Прогласили сте ме арогантним кад сам пристојно примио ваш позив, али остао равнодушан према њему. То је зато што знам да птица не може живјети у кавезу. Ако је затворите у кавез, птица ће умријети. Не могу прихватити вашу награду јер тражите да учествујем у чину убиства. Цијелог живота тражио сам кавезе да их поломим. Увијек сам желио да ослобађам све врсте птица, а не да их затварам. Надам се да разумијете зашто сам пристојно одбио вашу награду.
Али моја порука није порука гунђавог старца. Да, ја сам стар. Али, никада нећу прихватити геронтократију.
Моја порука је намијењена побуњеничкој и креативној младости свијета. Будућност свијета овиси о вама. Покушајте да пронађете магичност коју су геронтократи тако немилосрдно искоријенили из нашег свијета. Можете је пронаћи само уништавањем кавеза. Има их превише свуда око нас. Kрију премного птица у себи. Птица магичности је најугроженија врста у нашем свијету. Искрено се надам да ћете пронаћи своје верзије стиха „Поведи ме на путовање твојим чаробним бродом” који је био тако великодушан за нашу генерацију.
Искрено ваши,
Боб Дилан и Господин Тамбураш
