ТАРТУФ НИЈЕ АСЕКСУАЛАН

Дуго се претпостављало да се тражена гљива, којој приписују афродизијачко дејство, размножава асексуалним путем. Када женке свиње нањуше у шуми ретку печурку, напросто се помаме. Да ли их из истог разлога обожавају људи?

Мења ли се нешто у царству гљива? Пас Буфо пронашао је главни згодитак на најмање очекиваном месту, у шумама јужне Немачке, познатим по благим зимама и изненадним променама временских прилика. Нањушио је подземни тартуф, изузетну посластицу, чија је цена 1.800 долара за 456 грама.

За особен укус и мирис нису,
дакле, заслужни микроорганизми
на датом подручју, као што се
доскора веровало.

Налажење је потанко описано у једном часопису. Зашто је то необично? Зато што је ова печурка расла, с још неколико мањих, на подручју на којем није никада постојала. Научници се питају има ли то везе с климатским променама. У протеклом столећу налажење тартуфа се смањило за стотину и више пута, и то у стаништима близу Средоземног мора, вероватно због јаких и дугих суша. Није занемарљиво ни то што су навелико ископаване.

Превагу је однела, чини се, клима у крајевима северно од Алпа. У крајевима познатим по хладноћи сада се се смењују благе зиме и обилне падавинама, што очигледно погодује скупоценој гљиви.

Опори мирис

Дуго се претпостављало да се тражена гљива, којој приписују афродизијачко дејство, размножава асексуалним путем. У обелодањеном „наследном отиску”, који се састоји од 7.500 гена, крију се и тајне укуса и осталих одлика. Када их женке свиње нањуше у шуми, напросто се помаме. Ако нисте знали, миришу слично хормону андростенолу који луче мужјаци уочи парења.

Да ли ретку и скупу сорту печурака, тартуфе, из истог разлога обожавају људи? Чули сте, свакако, за маштовите приче да чудесно распаљују сексуални нагон, због чега гостима у отменим гостионицама папрено наплаћују оброке. Има ли икакве истине у таквим нагађањима?

Ботаничари са Универзитета Нанси (Француска) завирили су у најскривеније тајне веома тражене биљке која расте уз корење појединог дрвећа (симбиоза). Шта су сазнали?

Деценијама је преовладавало уверење да је тартуф асексуалан, поменута заблуда је одскора развејана: гљива се појављује у два пола. Зашто је то важно? Зато што ће убудуће узгајивачи укопавати у земљу и једне и друге споре, уколико желе да уберу већи принос.

Научници су обелодали да је „наследни отисак” (геном) црног тартуфа (Tuber melanosporum) или „црног дијаманта”, гљиве пријатног укуса, прилично велики – састоји се од 7.500 гена, у којима је била скривена тајна укуса и осталих недокучених одлика. Као што је познато, доскора је опори мирис што мами описиван на разноврсне начине и приписиван различитим чиниоцима.

У „наследним јединицама” уписано је да је то, превасходно, у спрези са сумпорним метаболитима (малени молекули који и посредују и настају у процесу метаболизма) и ензимима који разграђују аминокиселине. Умешано је око 200 молекула са испарљивим сумпорним једињењима и алдехидима, хемикалијама често заступљеним у парфемима. За особен укус и мирис нису, дакле, заслужни микроорганизми на датом подручју, као што се доскора веровало.

Загонетни живот

Истраживачи су, наиме, замишљали да слично сиру и грожђу, кључну улогу у отпуштању испарљивих једињења играју микроби и квасци који обитавају на гљивама. И то излуђује женке свиње које, обмануте мирисом сличном воњу мужјака, лако проналазе тартуфе и често их поједу.

● На Средњем истоку се сматра
да имају исцељујућа својства, чак
се наводи да је пророк Мухамед
рекао да је „њихов сок лек за очи”.

● Френк Гарланд из Северне
Каролине (САД) први је на Западу
1979. почео да их узгаја.

● Тартуфе од давнина увршћују
у афродизијаке, величали су их
Цицерон, Плиније Старији и Плутарх.

● Занесењаци широм света били
су узнемирени када су војници Садама
Хусеина опустошили тартуфе у
пустињи Кувајта деведесетих година.

Избацујући успут измет, оне расејавају споре по шуми. Други мириси привлаче врсту мува које слећу у потрази за спаривањем и разносе споре с једне на другу печурку. Зна се да је узгајање тартуфа отежано, делом због њиховог загонетног животног циклуса под земљом, у којем хранљиве састојке размењују с храстовим корењем.

Из разврставања гена, међутим, сазнајемо да се гљиве кудикамо чешће размножавају сексуалним путем. Већина одгајивача ослања се на асексуално умножавање, у којем се две хаплоидне ћелије из једне печурке – свака с једном копијом генома – обједињују образујући диплоидно тело плода са оба умношка

Сада су обелодањене две различите збирке гена за размножавање у црним тартуфима, што указује да се две супротне лозе сједињују у току сексуалног размножавања. Чему то сазнање, уопште, користи?

Сасвим је очигледно да се отварају врата кројењу и прекрајању гена (генетичко инжењерство) осталих гљива којима би се додавао примамљив мирис црног тартуфа. Замислите само печене патке са сосом или рижото с комадићима ових печурака? А тек пасту зачињену нечим што наликује црним тартуфима, чијег ћете се укуса дуго сећати?

Иако расту под земљом, имају свиту гена за праћење светлости који их опомињу да се клоне сунчевих зрака остајући испод површине и упозоравају на промене годишњих доба. Следећа поворка задужена је свакодневну размену хранљивих састојака с храстом-домаћином у чије корење се гљива уплела. А и збирку оних који потпомажу лучење отрова што одвраћају намернике да се укотве међу жилице истог стабла.

Килограм црних тартуфа премашује 1.000 долара, зато што се узгајање више заснивало на срећи него на знању. Берачи су се, пак, ослањали на изоштрена чула својих паса и свиња ишчекујући да их доведу на право место; другачији поступак налажења још није смишљен.

Уколико имате оштар вид и издржљиве ноге, можете их пронаћи загледајући пажљиво земљиште унаоколо храстова. Комадић огољеног тла око стабла јасан је знак да се испод налазе тартуфи.

Градимир Терзински