TEHNO „OPIJUMSKI RAT”

Ekonomska i – u krajnjem zbiru – vojna superiornost zavise od nadmoći talenta. Sjedinjene Države u tom kontekstu kao da pate od naduvanog gledišta o sopstvenoj poziciji i otpočinju konfrontaciju sa Kinom u kojoj će obe strane izgubiti – ali će SAD po svemu sudeći izgubiti više.

Dejvid P. Goldman

Kineski zvaničnici upozoravaju da su spremni ne samo za trgovinski rat, nego i za finansijsku, diplomatsku, pa i ograničenu vojnu konfrontaciju sa Sjedinjenim Državama kao odgovor na američke zahteve za fundamentalnim promenama u kineskoj ekonomskoj politici.

Spor između dve najveće svetske ekonomije je prevazišao uske okvire trgovine, pa čak i pojedinačnih konfliktnih oblasti: Vašington sada ekonomsku strategiju Kine koja je usredsređena na tehnološki napredak posmatra kao izazov za poziciju Amerike na svetskoj pozornici, a Kina posmatra zahteve Vašingtona kao ekvivalent ,,novog opijumskog rata”, kako je to viši kineski zvaničnik rekao „Ejža tajmsu” (Asia Times) prošle nedelje. Ovo nije vežba. Nije ni rezultat pregovaranja Trampove administracije u stilu ,,umetnosti pregovaranja”.

Sjedinjene Države su godinama ignorisale
kineski visokotehnološki preokret, a
sada uviđaju da Kina preti da preskoči
Ameriku u kritičnim oblastima visokih
tehnologija, kako vojnih, tako i civilnih.

Od 2015. Kina je nastojala da transformiše svoju ekonomiju iz modela fabričkih dimnjaka i izvoza koji je uveo 1978. Deng Sjaoping u visokotehnološki potrošački fokusirani model nazvan ,,Napravljeno u Kini 2025” (Made in China 2025), podržan bilionom dolara infrastrukturnih investicija koje bi obezbedile kinesku nadmoć na evroazijskom kontinentu. Sjedinjene Države su godinama ignorisale kineski visokotehnološki preokret, a sada uviđaju da Kina preti da preskoči Ameriku u kritičnim oblastima visokih tehnologija, kako vojnih, tako i civilnih.

Kina je porasla
Ono što je za Kinu normalan ekonomski život u Vašingtonu se tretira kao egzistencijalna pretnja. To je bila suština izveštaja Pitera Navara, savetnika Bele kuće od 19. juna, naslovljenog ,,Kako kineska ekonomska agresija preti tehnološkom i intelektualnom vlasništvu Sjedinjenih Država i sveta”. Sa druge strane, Kina tretira američko gašenje rada njene druge najveće telekomunikacione kompanije ZTE kao dokaz da Vašington ne želi da pregovara o modus vivendi-ju, nego da nanese štetu kineskoj ekonomiji.

Na delu je radikalni disparitet strateških procena. Sjedinjene Države i dalje veruju da su dovoljno moćne da na silu nateraju Kinu na potčinjenost, dok Kinezi veruju da su dovoljno jaki da pobede u konfrontaciji sa Amerikom.

Si Đinping sa istraživačima (Ejža tajms)

Kao zlokoban pokazatelj toga došla je i izjava visokog kineskog zvaničnika, ministra trgovine i ekonomiste Meja Šinjua, koji je prošle nedelje upozorio da će Kina voditi rat na mnogo frontova kako bi odgovorila na američki protekcionizam. U intervjuu za vodeću nemačku medijsku kuću „Špigl”, dr Mej je priupitan koje će to mere Kina preduzeti protiv SAD. Rekao je sledeće: ,,Kina je odgovorila na prvo nametanje američkih kaznenih tarifa uvođenjem uzvratnih carina na adekvatne kategorije proizvoda. Ukoliko SAD sada nametnu nove tarife na uvoz u vrednosti od 200 milijardi dolara, Kina će proširiti konflikt na druge oblasti”, a potom je citirao Mao Cedunga: ,,Ti vodi svoj rat na svoj način, a ja ću moj rat voditi na moj način”.

,,Kada smo imali prve trgovinske konflikte
sa Amerikom devedesetih, američka ekonomija
je bila 15 puta veća od kineske. Danas je 1,5
puta veća. Nije da smo hteli trgovinski
rat onda – nismo mogli da ga priuštimo.
Danas možemo da ga priuštimo.”

Kineske kontramere bi mogle da uključe napad na američka finansijska tržišta dodao je Mej: ,,Amerika i Kina su najveće ekonomije i najveća finansijska tržišta na svetu. Ali u Americi finansijski sektor igra mnogo veću ulogu nego u Kini. U tom smislu, SAD su tu ranjive, pa je naravno to opcija”. „Špigl” je potom pitao: ,,Neće li Kina povrediti samu sebe ukoliko proda rezerve dolara? Vrednost dolara bi pala, ali pali bi i kineski efektivi.”

Stranci su trenutno vlasnici oko trećine
ukupnog američkog javnog duga od preko 20
hiljada milijardi dolara. Kina je vlasnik
oko 1,1 hiljada milijardi te sume. Problem
je što će američko Ministarstvo finansija
morati da pozajmljuje hiljadu milijardi
dolara godišnje neograničeno u budućnost.

Kinez je odgovorio: ,,U dobrim vremenima, naš način takmičenja je da pokušamo da rastemo brže od SAD. Ali kada dođu loša vremena, bitno je ko najviše gubi. To bi bio finansijski rat – a kako bi takav finansijski rat između dve najveće ekonomije izgledao verovatno ne možemo ni da zamislimo”. Dr Mej je dodao: ,,Kada smo imali prve trgovinske konflikte sa Amerikom devedesetih, američka ekonomija je bila 15 puta veća od kineske. Danas je 1,5 puta veća. Nije da smo hteli trgovinski rat onda – nismo mogli da ga priuštimo. Danas možemo da ga priuštimo. Udeo izvoza u našem BDP-u je pao na ispod 20 odsto od vrhunca ranih devedesetih. Istovremeno, udeo domaće potrošnje je snažno porastao. Ovo jača našu poziciju”.

Stranci su trenutno vlasnici oko trećine ukupnog američkog javnog duga od preko 20 hiljada milijardi dolara. Kina je vlasnik oko 1,1 hiljada milijardi te sume. Problem je što će američko Ministarstvo finansija morati da pozajmljuje hiljadu milijardi dolara godišnje neograničeno u budućnost. Američke Federalne rezerve su okončale svoj program kupovine državnih obveznica, američke stope štednje su ekstremno niske, domaći kupci ne mogu da apsorbuju zahtevanih hiljadu milijardi dolara godišnje, a SAD će morati da pozajmljuju od stranaca. To je dugoročna strateška ranjivost koje je Kina na sopstvenu radost svesna, a koju Amerika izgleda nije razmotrila.

Tramp „izdao Kinu”
Pomenuti intervju je bio ratni govor za javnu konzumaciju, i to sa dozom žestine, čemu nijedan kineski zvaničnik nije pribegao u prošlosti. Osim toga, viši kineski zvaničnik je rekao „Ejža tajmsu” da Peking smatra da je Tramp ,,izdao Kinu”. Peking je težio sporazumevanju sa Sjedinjenim Državama, nudeći uvećanje uvoza američke robe kako bi se umanjio bilateralni trgovinski deficit u vrednosti od 375 milijardi dolara. Američki zvaničnici su razgovarali o planu u kojem bi Kina investirala u američka postrojenja za obradu tečnog gasa i prihvatila dugoročni ugovor o kupovini američkog gasa, što bi uvećalo američki izvoz u Kinu za oko 50 milijardi dolara.

Kritična prekretnica bila je odluka
Ministarstva trgovine SAD da zabrani
prodaju američkih čipova (koji su uglavnom
poticali od poluprovodničkog giganta
„Kvalkoma”) za telefone kompanije ZTE.

Ali Peking je zaključio da Vašington ne želi pojedinačne trgovinske koncesije, nastavio je zvaničnik, nego želi da Kina napusti svoju ekonomsku politiku subvencionisanja industrija u začetku i pribavljanja naprednih tehnologija – što praktično znači odricanje od planova o ekonomskom razvoju, makar sa kineske tačke gledišta.

Sedište ZTE u Ženšenu (Vikipedija)

Kritična prekretnica bila je odluka Ministarstva trgovine SAD da zabrani prodaju američkih čipova (koji su uglavnom poticali od poluprovodničkog giganta „Kvalkoma”) za telefone ZTE. Kompanija ZTE je prekršila sankcije na prodaju visokih tehnologija Iranu i Severnoj Koreji. Kineski predsednik Si Đinping je lično intervenisao kod Trampa u želji da se odluka poništi. Trampovo Ministarstvo trgovine je potom sa Kinezima ispregovaralo kaznu bez presedana od 1,9 milijardi dolara i direktnu američku kontrolu poslovanja u ZTE, da bi na kraju američki Senat izglasao vraćanje zabrane prodaje čipova. Trampovi republikanski oponenti su se ujedinili sa demokratama u Senatu kako bi osramotili predsednika. Kineski zvaničnik je prokomentarisao: ,,To je Trampov problem, a ne naš”.

Na prošlonedeljnom kongresnom slušanju, Pentagon je identifikovao kineski deset godina stari program ,,Hiljadu talenata” za nabavku visokotehnoloških znanja i veština kao stratešku pretnju za Sjedinjene Države. Pripremljena izjava Ministarstva odbrane upozorava:

,,Ministarstvo odbrane se suočava sa pretnjom bez presedana po svoju tehnološku i industrijsku bazu. Kontinuirana globalizacija i naše otvoreno društvo, kako u akademskim krugovima tako i u biznisu, pružilo je Kini i drugima pristup istim onim tehnologijama i informacijama koje su kritične za uspeh naših budućih ratovodstvenih sposobnosti. Kina vrši značajne i ciljane investicije u iste one tehnologije koje su od interesovanja i za naše ministarstvo. To uključuje veštačku inteligenciju, autonomna vozila, sajber bezbednost i tehnologije bespilotnih letelica. Kina je pribavljanje inostranih tehnologija pretvorila u nacionalni cilj, ne samo kako bi unapredila svoju ekonomiju, nego i kako bi njima unapredila svoje vojne sposobnosti, i pritom pribegava i legalnim i ilegalnim metodama.”

,,Zašto imamo milion Kineza u Americi?
Zašto Kinezi kupuju imovinu širom SAD?
Ako si član Kineske komunističke partije,
možda ne možeš da uđeš u SAD.
Možda ne možeš da kupuješ imovinu.”

Majkl Grifin, podsekretar odbrane za istraživanje i razvoj upozorava da je ,,otvoreno društvo” Amerike ,,pružilo Kini i drugima pristup istim onim tehnologijama i informacijama koje su kritične za uspeh naših budućih ratovodstvenih sposobnosti”. Amerika samo što nije donela odluku da postane drastično manje otvorena. Strane, a naročito kineske aplikacije za školovanje na američkim univerzitetima u oblastima fizike i drugih prirodnih nauka su opale od četvrtine do polovine za jesenji semestar sledeće godine, pa sada i strani studenti osećaju hladan vetar iz Vašingtona. Neke univerzitete brine da neće biti u stanju da održe svoje postojeće programe u odsustvu stranih aplikanata koji, na primer, u slučaju kompjuterskih nauka čine četiri petine svih doktoranata.

Proterivanje Kineza
Na rubovima američke administracije priča se i o proterivanju Kineza iz Sjedinjenih Država. Istaknuti konzervativni komentator Viktor Dejvis Hanson je prošle nedelje u jednom intervjuu postavio pitanje: ,,Zašto imamo milion Kineza u Americi? Zašto Kinezi kupuju imovinu širom Sjedinjenih Država? Ako si član Kineske komunističke partije, možda ne možeš da uđeš u SAD. Možda ne možeš da kupuješ imovinu.”

Kineski studenti u SAD (Vikipedija)

Dr Hanson je moj lični prijatelj, ali ovo je suludo.
Oko 350.000 kineskih studenata sada studira na američkim univerzitetima i dominantni su u tehnološkim disciplinama. Svega 7 odsto američkih studenata se opredeljuje za inženjerstvo, nasuprot trećine u Kini. Sjedinjene Države ne mogu pobediti u tehnološkoj trci sa Kinom bez kineskih studenata. To nije novost, podsetimo se Drugog svetskog rata i Hladnog rata, gde su u oba pobedili Nemci, odnosno nemački naučnici koji su radili za saveznike umesto za Hitlera. Nemačka je tridesetih godina prošlog veka imala nadmoć u naučnom talentu, a Amerika je pobedila regrutujući ga za sebe.

Danas se nadmoć naučnog talenta preselila
u Aziju, a čak i najagresivnija nastojanja da
se Amerikanci ubede da se posvete
tehnologiji bila bi nedovoljna i zakasnela.

Pobedili smo zato što su ,,naši nemački naučnici bili bolji od njihovih nemačkih naučnika”, kako je to šaljivo rekao Čerčilov pomoćnik ser Ijan Džejkob – počevši od Alberta Ajnštajna, ali takođe i čitavog tima koji je napravio atomsku bombu, uključujući Roberta Openhajmera, Edvarda Telera, Hansa Betea i Eugena Vajgnera. Radeći za SAD, Verner von Braun i njegov nemački tim su prevazišli ranu rusku prednost u kosmičkom istraživanju. Istoričar Endrju Roberts u svom magistarskom radu ,,Oluja rata” tvrdi da je regrutovanje nemačkih disidenata bilo nezamenjiva komponenta savezničke pobede.

Pet saveta Trampu
Rekao sam Tomu Vulfu da je njegov bestseler ,,Prava stvar” bio najubitačnija knjiga objavljena u Americi za mog života, jer je ubedila Amerikance da je šačica astronauta koji su žvakali duvan pobedila u svemirskoj trci, a ne raketni naučnici koje su SAD preuzele od Hitlera. Danas se nadmoć naučnog talenta preselila u Aziju, a čak i najagresivnija nastojanja da se Amerikanci ubede da se posvete tehnologiji bila bi nedovoljna i zakasnela.

Pre dosta godina sam predložio američkoj vladi ogroman tajni program za identifikaciju i regrutovanje najboljih kinsekih talenata kako na američkim tako i na kineskim univerzitetima u nameri da se pronađe nekolicina kreativnih čija bi inicijativa i inventivnost odnela prevagu u budućim otkrićima. Bezbroj je kineskih naučnika koji bi želeli da žive u zemlji u kojoj vlada ne diktira koliko smete da imate dece, gde mogu da iznose mišljenje bez straha od državne bezbednosti i gde hrana nije obogaćena teškim metalima.

Najveća pretnja američkoj bezbednosti ne dolazi od kineskih studenata i istraživača nego od hiljada inženjera „Gugla” koji su potpisali peticiju da odbijaju saradnju sa američkim Ministarstvom odbrane, nakon čega je usledio sličan potez radnika „Amazona”. Ukoliko želite američke patriote koji će posvetiti svoje talente izgradnji američke strateške superiornosti, možda ćete morati da tražite među strancima koji su umorni od represivnosti sopstvenih vlada.

Umesto toga, ton američke politike prema individualcima iz Kine je postao zloban, čak i ksenofobičan. To je ružno, a takođe i samoporažavajuće. Ekonomska i – u krajnjem zbiru – vojna superiornost zavise od nadmoći talenta. Sjedinjene Države u tom kontekstu kao da pate od naduvanog gledišta o sopstvenoj poziciji i otpočinju konfrontaciju sa Kinom u kojoj će obe strane izgubiti – ali će SAD po svemu sudeći izgubiti više.

Koliko je u mojoj moći, ponudiću neke netražene savete Trampovoj administraciji. Kao Amerikanac, želim da Kina bude prosperitetna, bezbedna i daleko iza Sjedinjenih Država.

Prvo, uradite ono što je Ajzenhauerova administracija uradila 1957. – preusmerite federalne resurse ka nauci i tehnologiji i uskratite univerzitetima sve druge oblike pomoći, uključujući i studentske pozajmice.

Drugo, obnovite federalne izdatke na istraživanje i razvoj do nivoa Reganovih godina (kada smo trošili 1,3 odsto BDP-a na osnovno istraživanje i razvoj nasuprot 0,7 odsto danas).

Treće, otpočnite programe u stilu „Menhetn projekta” pod okriljem Ministarstva odbrane kako bi pogurali prodore u kritično važnim tehnologijama: za početak u kvantnim kompjuterima, proizvodnji poluprovodnika, dronovima, veštačkoj inteligenciji, raketnoj odbrani (uključujući svemirske sisteme) i protivpodmorničkoj borbi.

Četvrto, kao što je ranije rečeno, organizujte „odliv mozgova” iz Kine: identifikujte i regrutujte njihove najinventivnije i najkreativnije stručnjake za tehnologiju.

Peto, udružite se sa Japancima i organizujte alternativu kineskom programu „Jedan pojas – jedan put”. Tačka oslonca ovog programa je 600 miliona ljudi Jugoistočne Azije koji bi rado prigrlili alternativu kineskoj dominaciji.

(Izvor Novi Standard)