Припадао je српској краљици Теодори, жени краља Стефана Дечанског и мајци краља и цара Душана.
Теодора је била бугарска принцеза, кћерка бугарског цара Смилца. На глави прстена је урезан двоглави орао, а на врату тече натпис на црној позадини нијела: „Ко га носи помого му Бог”.
Карика прстена је украшена геометријско-флоралним преплетом и представом фантастичних животиња, са реповима завршеним полупалметама. Тако су програмом представа на прстену обухваћене две целине. Двоглавим орлом назначено је племенито порекло власника, док чудовишне животиње и натпис у нијелу истичу профилактичку, заштитну улогу прстена.
Једно време Теодорин прстен
се налазио у власништву краља
Александра Карађорђевића који га,
наводно због сујеверја, убрзо
поклања адвокату Богдану Барловцу.
Прстен је откривен током Првог светског рата, 1915. године, у њеном гробу у северној капели Цркве Светог Стефана манастира Бањска, задужбине краља Милутина. О проналаску Теодориног прстена говори легенда: гроб је током ноћи опљачкао непознати пљачкаш, пред чијим очима се орнат српске краљице претворио у прах, остављајући видљивим костур. Лопов је са краљичиних руку узео два прстена и побегао. Други прстен, са античком гемом, чува се у приватној колекцији Љубе Недељковића.
Једно време Теодорин прстен се налазио у власништву краља Александра Карађорђевића, који га, наводно због сујеверја, убрзо поклања адвокату Богдану Барловцу. Барловац га 1926. године дарује београдском Народном музеју.
Теодорин прстен представља ремек-дело златарства и примењене уметности. На њему присутна стилска мешавина византијских и западњачких, готичких елемената, сматра се одликом српске средњовековне, као и средњоевропске примењене уметности. Спој драгоцених материјала и врхунске израде сведочи о достојанству и високом друштвеном статусу власнице.
(Владана Рашић-Драгојевић, РТС)
