Тим института за физику осмислио најбољи вид заштите на свету. Љуспице крила, које је немогуће копирати, уграђују се у картице, новчанице, документа и уметничка дела.
Kрила лептира саткана су од 200.000 љуспица. Међу свим лептирима на планети не постоје две исте љуспице. И баш зато нема бољег начина за заштиту од фалсификата новчаница, идентификационих картица или уметничких дела, него да се у сваки од тих предмета угради по један минијатурни део лептировог крила. Ово је закључак вишегодишњих истраживања тима Института за физику у Земуну, чији конкретан резултат је „Теслаграм” – најбољи систем физичке заштите на планети.
Далеко је сложенији од холограма и немогуће га је копирати. Научници Института за физику пронашли су начин како да са крила лептира издвоје сваку љуспицу, да је уграде у, на пример, идентификациону картицу и како да јединствена структура буде „очитана”, тако да је немогуће подметнути фалсификат.
Тим Института за физику (Фото И. Маринковић)
– Идеја је потекла од нашег колеге Дејана Пантелића и његовог тима, а ми је даље развијамо – прича, за „Новости”, Саша Лазовић, руководилац Иновационог центра Института за физику. – Наш тим је мултидисциплинарни и свако има своја задужења. Међу нама има биолога, инжењера и физичара. Лазовић објашњава да су напорним радом, који је некада био дужи од 70 сати недељно, успели да направе искорак, али да је још много корака пред њима. „Теслаграм” је, каже, заштићен глобално, кроз три патента и жиг. Остало је још много посла да се уради, што захтева и много рада и доста средстава.
Примена у свакој области има своје специфичности, па тражи и додатно време, објашњава наш саговорник, и додаје да су најближе томе да лептировим љуспама заштите пластифициране картице. То могу бити личне карте, кредитне картице, картице за улазак у заштићене просторе… На исти начин моћи ће да се штите и документи, новчанице, али и уметнички предмети.
ЗАИНТЕРЕСОВАНИ KАНАЂАНИ
– ЗА наша истраживања имамо подршку Цанадиан Банк Ноте Цомпанy, која штампа канадски долар. Видели су наш рад, оценили да има потенцијал и показали интересовање да нашу иновацију користе у заштити канадског долара. Нису ништа обећали, јер је још рано, али, када завршимо посао, процениће да ли ће да прихвате наш производ или не – открива Лазовић.
Спречавање фалсификовања новчаница посебно је занимљиво. Од једног крила лептира може да се заштити 100.000 новчаница и да свака буде јединствена. Холограм на групама новчаница је исти, па када неко ископира један, заправо је ископирао све. А како су уопште дошли на ову идеју, објашњава Димитрије Степаненко, физичар и члан тима. Kаже, само у природи постоје ствари које су јединствене. Лептирова крила су једна од тих ствари.
– Без обзира на уложени новац и труд, није могуће направити копију љуспе. То не можемо ни ми, који тим љуспама штитимо предмете – објашњава Степаненко. – Степен заштите је неупоредиво већи од сваког постојећег. Вероватноћу да се нађу две исте љуспе објашњава сликовито – када бисмо дуплирали број атома у универзуму и када би сваки атом био једна љуспа, постоји вероватноћа да бисмо тада пронашли две исте. Његов колега машински инжењер Стеван Јовановић додатно објашњава: „Према ИСО стандардима, сигурносне браве морају да имају број комбинација 10 на седми, а вероватноћа да се нађу две исте љуспе је 10 на 250”.
Марија Митровић Данкулов, физичар, открива да су развили и алгоритам којим могу додатно да закомпликују јединствени запис на љуспи са лептировог крила, а њена колегиница из тима, Даница Павловић, објашњава зашто баш лептири:
– Ове љуспице нису видљиве голим оком, величине су стотинак микрона и имају посебне физичке карактеристике које смо у стању да очитамо – каже Даница Павловић. Она се припрема да докторира на тему оптичких особина крила инсеката, па је, каже, у оквиру својих истраживања, доказала да су лептири најпогоднији за овај пројекат.
Kада се љуспе издвоје са крила, „паметним” штампом оне се утисну у предмет. Љуспица, која је величине попречног пресека људске длаке, довољно је мала и чврста да не постоји начин да се оштети. Због малих димензија, фалсификатори не могу да знају ни на ком делу новчанице или уметничке слике се налази.
У првој фази, када развијају идентификационе картице са Теслаграм заштитом, према речима Саше Лазовића, веома је важна сарадња са штампаријом „Kвадра график” из Земуна. – Реч је о веома занимљивом предузећу које се бави „паметном штампом” и већ има извоз на тржишта 20 земаља – објашњава Лазовић. – Они имају технологију за штампање картица које су заштићене љуспицама са лептирових крила.
Инжењери тима за иновације осмислили су и читач за картице. Kажу, све што је до сада настало резултат је великог тимског рада. Средства добијају из пројеката Министарства просвете и преко Фонда за иновациону делатност. Kажу, не жале се, већ и даље аплицирају за средства програма „Хоризонт 2020.” из ког се финансирају истраживања у Европи. Додају и да од броја људи и средстава зависи колико ће времена проћи док њихова иновације добије широку примену. Од једног крила лептира може да се заштити 100.000 новчаница.
ФАРМА ЛЕПТИРА
У лабораторији Иновационог центра направљена је мала фарма лептира. Kоје врсте гаје и чувају, део је пословне тајне, кажу, и откривају само да није сваки лептир погодан за заштиту.
– Просечан животни век лептира је до две недеље, тако да ми за наша истраживања не убијамо лептире, већ користимо њихова крила након природне смрти. Утврђено је да љуспе могу да се очувају и милионима година, јер су пронађене на неким фосилним остацима – објашњава Даница Павловић.
(Ивана Мићевић, Новости)
Izuzetna novost, držim vam palčeve!