Институт за материјале у Трсту и Институт за кристалографију у Барију (оба из Италије) обзнанилу су да крв на покрову из Торина упућује да је човек чији се отисак тела види био мучен. Одраније се претпоставља да је плаштом био обмотан Исус Христ након распећа на крсту.
Истраживачи су закључили и то објавили у часпуису „Јавна библиотека науке један” (PLos ONE) да наночестице из погребне тканине (делићи материје милион пута мањи од милиметра) указују да особа није преминула природном смрћу. Како се то може закључити? На основу посебног устројства, величине и распреда наночестица.
Али још је важније да је оповргнут
налаз из 1989. године, добијен помоћу
радиоактивног угљеника (C14), који је
утврдио да је плашт стар 700 година,
и то је покренуло лавину
оптужбида кривотворен.
Другим речима, најсавременијим поступком електронске микроскопије ишчитали су сценарио мучења као у својеврсном времеплову. Плаштаница дугачка 14 метара, иначе, показује бледу слику мртвог човека који је, по свему судећи, био разапет, што се боље разазнаје када се прикаже као негатив фотографије.
Али још је важније да је оповргнут налаз из 1989. године, добијен помоћу радиоактивног угљеника, који је утврдио да је плашт стар 700 година, и то је покренуло лавину оптужби да кривотворен. Најновије спектроскопске провере, међутим, установиле су да је саткан у раздобљу од 300. године пре наше ере до 400. године наше ере, а то значи да је могао бити коришћен за посмртно умотавање Исуса Христа.
Занимљиво је да се Римокатолична
црква никада није изјаснила у вези са
овом реликвијом која се чува у Катедрали
светог Јована Крститеља у Торину.
Тако је поткрепљен научни чланак с почетка осамдесетих прошлог века… За сада је извесно да слика на покрову одражава човека бичеваног, мученог и разапаетог човека, а са није плод преваре неког довитиљивог уметника.
Занимљиво је да се Римокатолична црква никада није изјаснила у вези са овом реликвијом која се чува у Катедрали светог Јована Крститеља у Торину. Није још истражено ни како је плашт стигао у Италију.
Џорџ Базби, који се бави хуманом генетиком на Универзитету Оксфорд, и калифорнијски пастор Џо Базиле у априлу су обелоданили да ће користити узорке ДНК из крви у проналажењу живих потомака породице Исуса Христа. Шта на то има да каже Ден Браун, писац бестселера „Давинчијев кôд”?
Увећана глава (Википедија)
Начин како је покров изаткан описао је још Плиније Старији око 70. године наше ере. Познато је да је на неколико места оштећен у пожару цркве 1532. у којој је чуван.
Први пут је оглашен 1357. у Француској, због чега се повезују с тајном верском сектом Катари. Доцније се, напротив, испилило тумачење да је у скривену работу умешан главом и брадом Леонардо да Винчи осликавши, некаквим склепаним фотографским поступком, себе самог! Нећете, ваљда, у то поверовати, ако знате да је фотографија изум из 19. столећа?
Монах Михаило
