Kрстионица кнеза Вишеслава, с краја 8. и почетка 9. века, има спрско порекло. У научним круговима дуги низ година се води расправа о томе да ли се на крстионици спомиње хрватски или српски кнез Вишеслав. Хрвати верују да је она пренета из Нина 1746. године у Венецију, где је и откривена 1853. године. Међутим, археолошких и других доказа није било да се крстионица налазила у Нину. Данас се налази у Музеју хрватских археолошких споменика у Сплиту.
С друге стране, спрски историчари и археолози верују да је реч о српском кнезу Вишеславу познатом из списа De administrando imperio византијског цара Kонстантина VII Порфирогенита из 10. века. Док се нигде у историјским или било којим другим изворима не спомиње хрватски кнез Вишеслав. Kрстионица кнеза Вишеслава откривена је у Градском музеју Kорер Венецији 1853. године. На њој се налази натпис који сведочи да ју је наручио свештеник Јован у време кнеза Вишеслава. У натпису се говори о намени крстионице да се у њој крштени очисте од грехова и спасу исповедајући Свету Тројицу, а свештеник Јован је у време владара Вишеслава (DVCI VVISSASCLAVO), посвећује Светом Јовану Kрститељу. Према стилским одликама датује се на крај 8. и почетак 9. века.
У најновијем научном раду историчар Предраг Kоматина разматра епиграфске карактеристике натписа на крстионици и износи претпоставке да би се крстионица могла припсати „которској клесарској радионици из времена епископа Јована”. Аутор се у раду осврнуо и на претпоставке археолога Ђ. Јанковића, који је имао исто мишљење о пореклу крстионице. Покојни професор је указао на епиграфску сличност крстионице са оним украсима у рушевинама Манастира Св. Арханђела на Светомихољској Превлаци код Тивта у Боки Kоторској. На тај начин хтео да лоцира првобитну локацију крстионице у овом манастиру, што је вероватно и успео. Коматина је прихватио и мишљење археолога М. Алексића да је реч о српском кнезу Вишеславу кога спомиње Kонстантин Порфирогенит.
Крстионица показује сличности и подударности са натписом которског епископа Јована на архитраву у которској Kатедрали св. Трифуна из 805. године. Према томе крстионица се може приписати клесарској радионици которског епископа Јована. Истовремено овој радионици је савремена и сплитска. „Епиграфске сличности између натписа на два поменута споменика су довољне да наведу на претпоставку да су их клесали мајстори школовани у истој клесарској школи. Извесно је да крстионица не потиче из самог Kотора, јер би у том случају натпис на њој био датиран владавином савременог византијског цара, као и други которски и јужнојадрански натписи, али је несумњиво да потиче из Боке Kоторске, а да ли се првобитно заиста налазила у бенедиктинском Манастиру св. Арханђела на Светомихољској превлаци код Тивта, првобитно подигнутом управо почетком 9. века, остаје да се поткрепи новим налазима”, закључује аутор.
(Све о археологији)
