Ознаке на пећинским цртежима представљају најранији облик писања?
Ознаке на пећинским цртежима широм Европе можда представљају најранији облик писања. Истраживачи верују да истрцтане поред слика животиња оне представљају обележавање људи пре 20.000 година. У последњих 150 година откривено је најмање 400 пећина у којима су Homo sapiens-и цртали, сликали и гравирали знакове. Најранија праисторијска уметност у Европи се датује пре око 42.000 до 37.000 година. Међу најпознатијим пећинама које су украшене праисторијским цртежима су Ласко, Шове и Алтамира. Значење нефигуративних знакова поред слика животиња мучи истраживаче већ дуго. Сада претпостављају да је реч о симболима или знаковима који су служили за комуникацију или обележавање.
Истраживачи, чија је студија објављена у Cambridge Archaeological Journal–у, предложили су три најчешћа знака која се појављују на цртежима на зидовима пећина. То су линија <|>, тачка <•> и <Y>. Ове ознаке биле су јединице комуникације, пише у научном раду. Према истраживачима људи из каменог доба који су живели у Европи пре 20.000 година можда су осмислили једноставан облик писања. У близини праисторијских цртежа животиња су исцртане апстрактне линије и тачке које представљају софистиковани систем писања. Зашто? Вероватно да би забележили навике животиња које су ловили. Односно да би праисторијски људи разумели када је сезона парења и рађања тих животиња које су ловили.
Ознаке испод праисторијских цртежа
Рани људи у Европи били су ловци-сакупљачи који су јели много животињског меса коња, јелена и бизона. Kада би се те животиње окупљале сезонски у крдима, биле би рањиве на клање од стране људи. „Из тога следи да би познавање времена миграција, парења и рађања било централна брига за понашање горњег палеолита”, написао је у мејлу за Live Science први аутор студије Бен Бајкон. Један од аутора студије, Пол Петит, за The Guardian је рекао: „У стању смо да покажемо да су ови људи – који су оставили наслеђе спектакуларне уметности у пећинама Ласко и Алтамира – такође оставили запис о раном мерењу времена који ће на крају постати уобичајен међу нашим врстама”.
„Можда нисмо убеђени да се горњопалеолитске секвенце и повезани симболи могу описати као писани језик, с обзиром да не представљају граматичку синтаксу, али су свакако функционисали на исти начин као и прото-клинопис”, нагласили су аутори у научној студији.
(Илустрација Cambridge Archaeological Journal)
(Све о археологији)
