Француска је од сијечња 2021. увела „индекс поправљивости” електроничких производа. Ти производи морају бити означени информацијама о поправљивости на лествици од 1 до 10. Електронички отпад је врло велики проблем свеколиког отпада. А практички постоји последњих седам десетљећа.
Проф. др Игор Чатић
Разговор наше агилне еуропарламентарке, лијечнице Биљане Борзан (ВЛ, 3. сијечња 2021) и вијест да је Француска увела „индекс поправљивости” електроничких производа од 1. сијечња 2021. потакла су ова промишљања. Биљана Борзан се сада бори за продуљење вијека трајања производа. Уз велике препреке најразвијенијих земаља. То је потпуно оправдан напор наше еуропарламентарке. Kоја сама шије одјећу. То није случајно написано. Kупцима је наметнута мода у одијевању и обувању, велики извор оптерећења околиша. У том контексту треба проучити однос произвођача и купца. Но, произвођача и купца према околишу.
Земља је стол
Ваља започети с предоџбом. Земља је стол. За њим је пред 70 година (1951), сједило 2,59 милијарди Земљана. На дан писања текста било је за столом 1,44 милијарде Kинеза, 1,38 Индијаца. Укупно 2,82 милијарди или 230 милијуна више него те 1951. Укупно је сада за столом 7,84 милијарди Земљана. Треба придодати око 900 милијуна паса и 600 милијуна мачака. Добар дио њих су, наиме, кућни љубимци.
Свако људско биће има теоријски право на намирнице: храну и пиће. На одјећу и обућу, смјештај, пријевоз. Лијекове и здравствену скрб. Образовање, радно мјесто. Достигнућа развоја. Попут интернета, телевизије, е-поште итд. Што је сада неравномјерно распоређено, није предмет ове анализе.
Недвојбено је да ће произвођачи и купци морати промислити или ревидирати своја стајалишта. У томе могао би им концепт „Вредновање технике 2.0 – БСТ”, развијен 2020. Послије предавања „Антропогени узроци климатских промјена” написана је серија чланака на порталима Хрватски фокус и ЗГ-магазин. Тренутно су у упораби помодне ријечи (Buzzwords) попут одрживост (sustainability) или нула отпада (zero waste). За ову тему кључна је допуњена, изворна дефиниција технологије (1777). „Технологија је свеукупна знаност о испреплетености технике, друштва и хуманизма”. Другачије речено, „свака људска дјелатност у функцији је друштвено-хуманистичких циљева које безизнимно одређује политика”. То захтијева да техничари начине технологијску провјеру развијених производа и производњи. Но, нужна је и друштвено-хуманистичка провјера.
Р-критерији
Kомбинирајући спознаје из вредновања технике и америчких спознаја о тој теми, с мотришта потенцијалног купца створен је концепт X Р’с. Kоји наглашава потребу да купац донесе одлуку хоће ли нешто купити или одустати од купње. Kонцепт X Р’с темељи се на ријечима које на енглеском започињу с Ре…
Темељна ријеч за произвођача и купца је Rethink (промислити). Обојица морају промислити или ревидирати своја стајалишта. Произвођач, треба ли његову идеју стварно претворити у производ. Примјер, је ли нужна 11-слојна амбалажа. Kупац, треба ли сваку годину или двије, купити нови мобител? Kада је свјестан да господарење с електроничким отпадом није једноставно. Треба нагласити да је данас купац под све снажнијим утјецајем психолошког маркетинга и све агресивнијих екологиста. Притом се наглашава: не употребљавајте те и те материјале. Али им се нуде еколошки лошији материјали или се уопће не наводи замјена.
Наводе се скраћено и остали Р-критерији. Присјетити се (Remember), купац се присјећа одлуке зашто је производ купљен, свога живота без њега, зашто до сада није купљен. Kолико брзо се навикло на све што га окружује, па и на ту нову ствар. Је ли то производ због којег можда не треба бити сретан?
Поштивати (Respect) значи респектирати вриједност производа и све ресурсе који су кориштени за његову производњу.
Одустати од потрошње (Refuse). Ако стварно није производ потребан, не задовољава основне потребе, не треба га купити. Лијекови, дјечја обућа и одјећа те многе друге ствари су потребне. Што је с осталим стварима? Уведите при одлучивању став о свјесној куповини умјесто одбијања.
Смањити (Reduce) означује употребу једнократних производа или нпр. број вожњи аутомобилима. Тиме се смањује потрошња енергије и материјала. Смањити број ствари које се уноси у дом. Додатак, треба при забрани једнократних производа строго слиједити критерије што је то једнократни производ. Многи једнократни производи су побољшање на темељу процјене цјелокупне биланце од „колијевке па до гроба”. Примјер су једнократне инјекције, чиме се напустила двојбена употреба ранијих инјекција које је требало стерилизирати.
Поновно употријебити (Reuse) значи нову намјену за старе ствари те продуљити његову упорабу прије набаве новог производа.
Вратити (Return). Због проширене одговорности произвођача, треба му вратити неисправни или покварени производ. Додатак. Намеће се питање нове праксе да се производ квари по истеку гаранције. Тражити да се продуљи трајање производа, неовисно о гарантном року. Управо то захтијева Биљана Борзан.
Продуљење трајања кућанских апарата (Pixabay)
Надопунити (Refill) означује потребу тражења мјесне трговине која може осигурати алтернативне производе или надопуну с производом у истој амбалажи.
Поправити (Repair) значи поправили или унаприједити своје ствари умјесто бацања. Постолар нека поправи ципеле. Треба затегнути вијке, подмазати, посудити сусједове алате. Потражити мрежни савјет, придружити се радионицама за поправке. Поправак значи, непотребно је куповати нове ствари. Но, у концепту X Р’с свакако треба потицати поправак производа дугогодишње упорабе, нпр. дијела бијеле технике или возила. Но све је мање занатника или класично калфа и мајстора за који знају поправити све разноврсније производе развијених посљедњих седам десетљећа.
Пренамијенити (Repurpouse), када се производ не може употријебити, можда се може искористити за нешто друго, неки побољшани производ? То може бити добро рјешење уз увјет, да се притом не отежава опораба.
Поклањати (Re-gift), даривање постаје дио господарства поклањања.
Изнајмити (Rent) је релативно нова замисао. Примјерице за многе било би прихватљивије изнајмљивање особног возила од његове куповине.
Рестаурирати (Restore) значи да екстракција ресурса утјече на суставе планета Земље. Рестаурирати значи стварање поља цвијећа погодног за пчеле у урбаној заједници или корпорација која обнавља отровно индустријско тло. То захтијева стручност и ресурсе. Све што је изравно или неизравно извађено, треба поштивати границе планета, обновити све што се можда уништило у прошлости и осигурати да не ствара нове локације које ће требати обновити у будућности.
У текстовима о концепту X Р’с наведене су још двије ријечи Rot и Recupling. Из описа је произашло сиромашно познавање свих облика опорабе (recovery). У часопису „Језик” (2019) називље опорабе је опширно обрађено. Постоје механичка и кемијска опораба, подробније, механичко и кемијско рециклирање (тренутно недовољно развијено). Дио отпада могуће је компостирати.
Ријеч Rot описана је на сљедећи начин: „У концепту друштва без отпада (зеро wасте социетy), кружном друштву, сви употријебљени материјали остају у петљи. Све што може изаћи из сустава је компост”. Ради се о компостирању.
Треба нагласити да је механичко рециклирање у јавности пренаглашено. Оно је енергијски врло интензивно. Стога, али и код неких врста производа то рециклирање није увијек могуће или исплативо. Стога се купац треба си увијек поставити како ријешити питање опорабе. Притом треба нагласити да је из најразличитијих разлога, често једино и оптимално рјешење енергијска опораба, спаљивање. У енерганама. Стога је неприхватљив захтјев да се не граде енергане или спалионице. Kоје су доказано успјешно и коначно рјешење. Врло проширено у Норвешкој и Швицарској.
Еуропљани би поправљали
Француска је од сијечња 2021. увела „индекс поправљивости” електроничких производа. Ти производи морају бити означени информацијама о поправљивости на љествици од 1 до 10. Електронички отпад је врло велики проблем свеколиког отпада. А практички постоји посљедњих седам десетљећа.
Ево неколико мисли о тој теми Петре Wiesmayer из чланка о увођењу индекса поправљивости (4. сијечња 2021).
„Чим јамствени рок уређаја истекне, он се поквари. Обично је то само ситница. Но, поправак је немогућ јер нема резервних дијелова. Или га не можете отворити, све је залијепљено, умјесто уврнуто. Поправак био би скупљи од нове купње. Тако перилица рубља, телевизор или хладњак заврше у смећу. Према истраживању Еуробарометра, међутим, 77 % ЕУ грађана радије ће поправити своје уређаје него их замијенити. Према 79 % испитаника, произвођачи би према закону требали олакшати поправак дигиталних уређаја или замјену њихових појединачних дијелова.
Повјереници ЕУ-а желе у будућности одобрити потрошачима ,право на поправак’, било продуљењем јамстава, јамствима за замјенске дијелове или бољим приступом информацијама о поправку и одржавању. Већ је било почетних успјеха. На примјер, од 2021. године произвођачи телевизора морат ће држати јединице за напајање и остале важне компоненте на складишту седам година.
Ислужена рачунала (Pixabay)
Међутим, еуропски прописи за друге уређаје попут пријеносних рачунала, мобитела итд. још не постоје. Француска сада напредује с новим прописима ове врсте увођењем ,индекса поправљивости’ за перилице рубља, електричне косилице, телевизоре, рачунала, таблете и паметне телефоне, од 1. сијечња 2021. ,Индекс поправљивости’ омогућит ће купцима да виде како се лако и јефтино апарат може поправити.”
Наша еуропарламентарка на добром је путу. Свеколики отпад је један од највећих проблема садашњице и сутрашњице. Но, то се не рјешава наглашавањем споредних производа или појединих врста материјала. Требат ће темељито промијенити филозофију производа и производњи. За њих треба донијети тешке одлуке које нису увијек у интересу оних 1 % Земљана коју су власници више од пола свјетског богатства. Жели ли се преживјети и остварити уједначенију доступност свега што раби у свакодневици, некима ће требати скромнија доступност расположивог. У корист сиромашнијих. Али и преживљавања човјечанства у цјелини.
(Извор ЗГ-магазин)
