Nova studija otkriva kako bi svemir izgledao posmatraču koji putuje brže od svetlosti.
Nova studija ističe više dokaza koji podupiru ideju da bi se objekti mogli kretati brže od svetlosti, bez potpunog kršenja zakona fizike i bez stvaranja većih logičkih nedoslednosti.Teorija relativnosti čuvenog fizičara Alberta Ajnštajna kaže da ništa ne može ići brže od brzine svetlosti. Što se neko telo (objekat) brže kreće, to je bliže svojoj perspektivi zamrzavanja vremena do mrtve tačke. Zamislimo li, s druge strane, kretanje brže od brzine svetlosti, nailazimo na probleme okretanja vremena i petljamo s pojmovima uzročnosti.
Nova studija ističe više dokaza koji podupiru ideju da bi se objekti mogli kretati brže od svetlosti, bez potpunog kršenja trenutnih zakona fizike i stvaranja većih logičkih nedoslednosti.
Zahvaljujući naučnicima sa Univerziteta u Varšavi i Nacionalnog univerziteta u Singapuru, granice relativnosti su pomaknute. Istraživači su objavili studiju u naučnom časopisu Classical and Quantum Gravity, navodeći kako bi došli do sistema kojinije u suprotnosti s teorijom relativnosti, čak bi mogao dovesti do novih teorija.
1+3 prostor-vreme
Pomenuti tim naučnika je, zapravo, proširio posebne teorije relativnosti, u kojima se kombinuje jedna prostorna dimenzija s tri vremenske dimenzije (takozvano 1+3 prostor-vreme). Mi smo, naravno, navikli na tri prostorne dimenzije i jednu vremensku.Nova studija ističe više dokaza koji podupiru ideju da bi se objekti mogli kretati brže od svetlosti, bez potpunog kršenja trenutnih zakona fizike i stvaranja većih logičkih nedoslednosti.
Da bismo shvatili šta bi posmatrači mogli videti i kako bi se superluminalna čestica mogla ponašati, istraživači su se okrenuli vrstama teorija polja koje podupiru kvantnu fiziku.
„Nema temeljnog razloga zašto posmatrači koji se kreću u odnosu na opisane fizičke sisteme brzinama većim od brzine svetlosti ne bi trebalo da budu podvrgnuti tome”, kaže fizičar Andžej Dragan sa Univerziteta u Varšavi.Nova studija temelji se na prethodnom radu naučnika koji pretpostavlja da bi superluminalne perspektive mogle pomoći u povezivanju kvantne mehanike saAjnštajnovom posebnom teorijom relativnosti, dema granama fizike što se trenutno ne mogu pomiriti u jednu sveobuhvatnu teoriju, koja bi opisala gravitaciju na isti način kao što objašnjavamo i druge sile.
U okviru nove pretpostavke iz pomenutog novog istraživanja čestice se više ne mogu modelirati kao tačkasti objekti, kao što je to uobičajeno u tradicionalnom trodimenzionalnom svemiru uz dimenziju vremena. Umesto toga, da bismo shvatili šta bi posmatrači mogli videti i kako bi se superluminalna čestica mogla ponašati, istraživači su se okrenuli vrstama teorija polja koje podupiru kvantnu fiziku.
Ako su autori navedene studije u pravu, sve bi čestice u svemiru imale izvanredna svojstva u proširenoj specijalnoj teoriji relativnosti. Jedno od pitanja koje je postavila jeste hoćemo li ikada moći posmatrati ovo prošireno ponašanje.
Na temelju tog novog modela,+ superluminalni objekti izgledali bi poput čestice koja se kao mehurići širi kroz prostor ili talasa kroz polje. Objekat velike brzine bi, s druge strane, doživeo nekoliko različitih vremenskih linija. Uprkos tome, brzina svetlosti u vakuumu ostala bi konstantna, čak i za posmatrače koji se kreću brže od nje, čime se čuva jedno od Ajnštajnovih temeljnih načela, o čemu se ranije razmišljalo samo u odnosu na posmatrače koji se kreću sporije od brzine svetlosti.
Ajnštajn očuvan
„Nova definicija čuva Ajnštajnov postulat konstantnosti brzine svetlosti u vakuumu, čak i za superluminalne posmatrače. Stoga se naša proširena specijalna relativnost ne čini kao posebno ekstravagantna ideja”, ističe Andžej Dragan.
Naučnici, ipak, priznaju da prelazak na model prostor-vreme 1+3 otvara neka nova pitanja, iako daje odgovore na druga i sugerišu da je potrebno proširiti teoriju posebne relativnosti da uključi referentne okvire brže od brzine svetlosti. To bi moglo značiti pozajmljivanje iz kvantne teorije polja, odnosno kombinacije koncepata iz specijalne teorije relativnosti, kvantne mehanike i klasične teorije polja (kojoj je cilj da predvidi kako će fizička polja međusobno delovati).
Ako su autori navedene studije u pravu, sve bi čestice u svemiru imale izvanredna svojstva u proširenoj specijalnoj teoriji relativnosti. Jedno od pitanja koje je postavilo istraživanje jeste hoćemo li ikada moći posmatrati ovo prošireno ponašanje, no odgovor na to će zahtevati znatno više vremena i kudikamo više istražovača.
(Zimo)
