Нова студија открива како би свемир изгледао посматрачу који путује брже од светлости.
Нова студија истиче више доказа који подупиру идеју да би се објекти могли кретати брже од светлости, без потпуног кршења закона физике и без стварања већих логичких недоследности. Теорија релативности чувеног физичара Алберта Ајнштајна каже да ништа не може ићи брже од брзине светлости. Што се неко тело (објекат) брже креће, то је ближе својој перспективи замрзавања времена до мртве тачке. Замислимо ли, с друге стране, кретање брже од брзине светлости, наилазимо на проблеме окретања времена и петљамо с појмовима узрочности.
Нова студија истиче више доказа који подупиру идеју да би се објекти могли кретати брже од светлости, без потпуног кршења тренутних закона физике и стварања већих логичких недоследности.
Захваљујући научницима са Универзитета у Варшави и Националног универзитета у Сингапуру, границе релативности су помакнуте. Истраживачи су објавили студију у научном часопису Classical and Quantum Gravity, наводећи како би дошли до система који није у супротности с теоријом релативности, чак би могао довести до нових теорија.
1+3 простор-време
Поменути тим научника је, заправо, проширио посебне теорије релативности, у којима се комбинује једна просторна димензија с три временске димензије (такозвано 1+3 простор-време). Ми смо, наравно, навикли на три просторне димензије и једну временску. Нова студија истиче више доказа који подупиру идеју да би се објекти могли кретати брже од светлости, без потпуног кршења тренутних закона физике и стварања већих логичких недоследности.
Да бисмо схватили шта би посматрачи могли видети и како би се суперлуминална честица могла понашати, истраживачи су се окренули врстама теорија поља које подупиру квантну физику.
„Нема темељног разлога зашто посматрачи који се крећу у односу на описане физичке системе брзинама већим од брзине светлости не би требало да буду подвргнути томе”, каже физичар Анджеј Драган са Универзитета у Варшави. Нова студија темељи се на претходном раду научника који претпоставља да би суперлуминалне перспективе могле помоћи у повезивању квантне механике са Ајнштајновом посебном теоријом релативности, дема гранама физике што се тренутно не могу помирити у једну свеобухватну теорију, која би описала гравитацију на исти начин као што објашњавамо и друге силе.
У оквиру нове претпоставке из поменутог новог истраживања честице се више не могу моделирати као тачкасти објекти, као што је то уобичајено у традиционалном тродимензионалном свемиру уз димензију времена. Уместо тога, да бисмо схватили шта би посматрачи могли видети и како би се суперлуминална честица могла понашати, истраживачи су се окренули врстама теорија поља које подупиру квантну физику.
Ако су аутори наведене студије у праву, све би честице у свемиру имале изванредна својства у проширеној специјалној теорији релативности. Једно од питања које је поставила јесте хоћемо ли икада моћи посматрати ово проширено понашање.
На темељу тог новог модела,+ суперлуминални објекти изгледали би попут честице која се као мехурићи шири кроз простор или таласа кроз поље. Објекат велике брзине би, с друге стране, доживео неколико различитих временских линија. Упркос томе, брзина светлости у вакууму остала би константна, чак и за посматраче који се крећу брже од ње, чиме се чува једно од Ајнштајнових темељних начела, о чему се раније размишљало само у односу на посматраче који се крећу спорије од брзине светлости.
Ајнштајн очуван
„Нова дефиниција чува Ајнштајнов постулат константности брзине светлости у вакууму, чак и за суперлуминалне посматраче. Стога се наша проширена специјална релативност не чини као посебно екстравагантна идеја”, истиче Анджеј Драган.
Научници, ипак, признају да прелазак на модел простор-време 1+3 отвара нека нова питања, иако даје одговоре на друга и сугеришу да је потребно проширити теорију посебне релативности да укључи референтне оквире брже од брзине светлости. То би могло значити позајмљивање из квантне теорије поља, односно комбинације концепата из специјалне теорије релативности, квантне механике и класичне теорије поља (којој је циљ да предвиди како ће физичка поља међусобно деловати).
Ако су аутори наведене студије у праву, све би честице у свемиру имале изванредна својства у проширеној специјалној теорији релативности. Једно од питања које је поставило истраживање јесте хоћемо ли икада моћи посматрати ово проширено понашање, но одговор на то ће захтевати знатно више времена и кудикамо више истражовача.
(Зимо)
