Научници Сјукуро Манабе из Сједињених Америчких Држава, Клаус Хаселман из Немачке и Ђорђо Париси из Италије добитници су овогодишње Нобелове награде за физику. Нобелов комитет за доделу награда саопштио је имена тројице научника који су награђени за, како је наведено, револуционарни допринос разумевању сложених физичких система.
Реч је о комплексним системима које је тешко разумети, те се овогодишњом наградом препознају нови методи за њихово описивање, а и за предвиђање њиховог дугорочног понашања, саопштио је комитет. Нобелову награду за физику за 2021. добили су научници Сјукуро Манабе (90), Ђорђо Париси (73) и Клаус Хаселман (90). Манабе и Хаселман су награђени за свој рад у области „физичког моделовања Земљине климе, квантификовања променљивости и поузданог предвиђања глобалног загревања”, преноси агенција АП. Другу половину награде добио је Ђорђо Париси за „откриће међуодноса поремећаја и флуктуација у физичким системима од атомских до планетарних размера”.
Манабе је рођен 1931. године у Јапану, а тренутно је професор метеорологије на Универзитету Принстон у САД. Хаселман је рођен 1931. године у Немачкој, а тренутно ради као професор у Институту за метеорологију Макс Планк у Хамбургу. Париси је рођен 1948. у Италији и професор је на Универзитету Сапиенца у Риму. Уобичајено је да неколико научника који раде у сродним областима деле награду.
Престижна награда се састоји од доделе златне медаље и новчане награде у износу од 10 милиона шведских круна (преко 1,14 милиона долара). Једна половина новчаног дела припашће Манабеу и Хаселману, а друга Парисију. Новчани износ награде потиче од завештања које је оставио њен творац, шведски проналазач Алфред Нобел, који је умро 1895. године.
Нобела за физику су прошле године добили Американац Андреа Гез, Роџер Пенроуз из Британије и Рајнхард Генцел из Немачке за откриће једног од феномена свемира – „црне рупе”.
(Извор РТС)
