Опијање до бесвијести убија мождане ћелије и повећава ризик од деменције.
Понекад приликом конзумирања алкохола неки људи претерају и унесу толико пића у организам да он то више не може поднети. У том тренутку алкохолизована особа губи свет, а мамурлук који је чека сљедећег дана многи је гори од обичне главобоље. Најновије истраживање навика опијања, у које је било укључено 130.000 испитаника, показује да конзумација алкохола до бесвести удвостручује ризик за развој деменције касније у животу. Kолико је опасна чашица превише?
„Kонзумација велике количине алкохола у кратком времену може довести до неуротоксичне количине алкохола у крви”.
Иако су научници раније установили повезаност између прекомерне конзумације алкохола и деменције, још увек није сасвим познато како пијење алкохолних пића у биолошком смислу узрокује пропадање когнитивних способности и шта тачно у том смислу значи чашица више. Примерице, вероватно ће на наше здравље другачије утицати пијење 14 чаша алкохолног пића у једној вечери или ако их попијемо током двонедељног периода.
„Kонзумација велике количине алкохола у кратком времену може довести до неуротоксичне количине алкохола у крви”, објаснио је епидемиолог Мике Kивимаки са Универзитета Колеџ у Лондону. С обзиром на то да до сада није детаљно истражено како неуротоксична количина алкохола у крви повећава ризик од деменције, Kивимаки и његове колеге прегледали су седам претходних студија, мерећи унос алкохола међу испитаницима из Велике Британије, Француске, Шведске и Финске.
„Губитак свести због конзумације алкохола повезан је с двоструким ризиком од деменције, без обзира на укупну конзумацију алкохола”.
Више од 96.000 испитаника, од њих 130.000, изјавило је да се у неком тренутку у животу толико напило да је изгубило свест. А 10.000 их је рекло да су то искусили у последњих 12 месеци. Након што су научници попратили здравствено стање испитаника, уочили су један узнемирујући тренд, пише ScienceAlert. „Губитак свести због конзумације алкохола повезан је с двоструким ризиком од деменције, без обзира на укупну конзумацију алкохола”, објашњавају истраживачи. Специфични износ ризика (коефицијент опасности) био је приближно двострука код оних који су се онесвестили због претеране конзумације алкохола, чак и ако су иначе пили само умерено.
„Етанол је неуротоксичан, непосредно стиже до неурона и у високим концентрацијама може покренути патолошке процесе који доводе до оштећења мозга”.
Kао и код сваке сличне прегледне студије, сами научници признају да постоје бројна ограничења којих треба бити свестан због начина прикупљања података и да оваква истраживања могу само истаћи корелације у подацима, а не дефинисати узрочност. Другим речима, не можемо закључити да ће људи који пију до губитка свести нужно касније у животу бити дементни; све што студија може потврдити јесте да су они који су известили о пијењу до бесвести били изложени двоструко већем ризику од деменције.
Но, стручњаци ипак претпостављају који би се биолошки механизам могао скривати иза ове корелације. „Етанол је неуротоксичан, непосредно стиже до неурона и у високим концентрацијама може покренути патолошке процесе који доводе до оштећења мозга”, наводе аутори студије. Друга могућност је, пишу научници, да би епизоде обилног опијања могле придонети развоју других здравствених болести повезаних с деменцијом, попут болести јетре и бубрега, дијабетеса и х обољења крвних судова.
Истраживање названо Association of Alcohol-Induced Loss of Consciousness and Overall Alcohol Consumption With Risk for Dementia објављено је у JAMA Network Open.
(Извор Индекс)
