Различизи делови нашег тела су међусобно повезани, па здрав орган на једноме подручју често може указивати на добробит на другом. Узмимо на пример потенцијалну везу између вишег степена образовања и смањеног ризика од цревних болести. Истраживање које анализира ову везу се надограђује на претходну студију која је открила генетску повезаност између Алцхајмерове болести (поремећај когнитивних функција) и здравствених тегоба гастроинтестиналног тракта.
Научници су у новом истраживању анализирали податке 766.345 испитаника који су били укључени у студије генома и посматрали односе између Алцхајмерове болести, специфичних когнитивних особина и низа цревних поремећаја, попут пептичког улкуса (PUD), гастритиса, гастроезофагеалног рефлукса (GERB), синдрома иритабилног црева, дивертикулозе и упалне болести црева (IBD). Открили су снажну генетску корелацију између когнитивних способности и већине цревних болести, осим IBD-а. Сматрају да та повезаност можда зависи од утицаја на одређене делове генома. Анализа темељена на генима такође је открила значајно генетско преклапање когнитивних особина с Алцхајмеровом болешћу и гастроинтестиналним поремећајима.
Овај би однос, чак, могао бити релативно непосредан. Наиме, Менделова рандомизација је показала да чиниоци попут образовања и више интелигенције вероватно смањују ризик од развоја одређених цревних болести. Менделова рандомизација је статистичка техника коју користе генетски епидемиолози за утврђивање узрочно-последичних учинака, на пример утиче ли биомаркер на ризик од болести или је то само статистичка повезаност. Штавише, научници су пронашли неке доказе да је GERB узроковао одређени когнитивни пад, попут смањене интелигенције. А изгледа да је овај однос наших црева и мозга двосмеран, пише Science Alert.
„GERB може бити чинилац ризика за когнитивни пад, стога је важно да здравствени делатници траже знакове или симптоме когнитивне дисфункције код пацијената који имају ту болест”, рекао је генетичар Емануел Адевуји са Универзитета Едит Каиан. До сада се у бројним студијама проучавала повезаност црева и мозга. На пример, конзумација здраве хране потенцијално може смањити висину стреса. Kако тачно настаје та повезаност, још није јасно, али чини се да је веза између нашег мозга и пробавног система једна од најјачих које постоје – а тешкоће на једном крају овог ланца могу довести до проблема на другом.
„Наши резултати показују да би се подстицањем образовања могао смањити ризик од цревних болести. Друштвени и политички подстицаји образовних постигнућа или когнитивног тренинга могу допринети већој интелигенције, што би могло довести до бољих здравствених исхода, укључујући смањени ризик од цриевних болести”, казао је Адевуји. Истраживање названо Relationship of Cognition and Alzheimer’s Disease with Gastrointestinal Tract Disorders: A Large-Scale Genetic Overlap and Mendelian Randomisation Analysis објављено је у часопису International Journal of Molecular Sciences.
(Индекс)
